Нови мађарски министар саобраћаја и инвестиција Давид Витези најавио је да ће отворити „скривене архиве” у вези са појединим инфраструктурним пројектима, укључујући и железничку пругу Будимпешта-Београд. Витезијева најава већ је изазвала снажан политички одјек у Мађарској, али и пажњу у Србији, јер је реч о једном од највећих заједничких пројеката две државе у последњој деценији.

„Огроман задатак изградње државе стоји пред министарством, али посао мора почети суочавањем са чињеницама и утврђивањем одговорности”, изјавио је Витези током саслушања у Одбору за саобраћај и инвестиције мађарског парламента.

Он је навео да су се последњих година пречесто појављивале сумње у злоупотребе, преплаћене пројекте и нетранспарентне уговоре. Посебно је истакао пругу Будимпешта-Београд, пројекат који је годинама представљан као кључни део кинеске иницијативе „Појас и пут” у Европи и као стратешки коридор за транспорт кинеске робе из луке Пиреј ка централној Европи.

Витези је најавио да ће јавност добити одговоре на питања „шта се заиста дешавало” око изградње пруге, како су склапани уговори и зашто су трошкови пројекта значајно расли.

Мађарски део пруге, дуг око 166 километара, према ранијим проценама вреди више од две милијарде евра. Највећи део финансира се кинеским кредитом, а услови задуживања и детаљи уговора годинама су били тајни. Орбанова влада је још 2020. законом класификовала документацију о пројекту на десет година, уз образложење да је реч о „националном безбедносном и спољнополитичком интересу”. Управо тај ниво тајности сада постаје предмет политичког преиспитивања.

Критичари пројекта годинама су тврдили да економска оправданост никада није убедљиво доказана, а указивали су и на то да би за отплату инвестиције било потребно више деценија, па чак и више од једног века, зависно од обима саобраћаја.

Витези сада индиректно доводи у питање читав модел по коме су реализовани велики инфраструктурни пројекти у Орбановој ери. Поред пруге Будимпешта-Београд, он је најавио преиспитивање и других великих инвестиција: проширења моста код Мохача, стања железничких сервисних компанија државног оператера МАВ, као и концесионих уговора за аутопутеве.

Витези је посебно занимљива фигура у том процесу, јер није класичан опозициони политичар. Реч је о саобраћајном стручњаку који је годинама радио и у системима Орбанове власти. Био је државни секретар за саобраћај, директор Центра за развој Будимпеште и један од најпознатијих урбанистичких и транспортних експерата у земљи. Истовремено, последњих година постао је један од најгласнијих критичара стања у мађарском железничком систему.

Премијер Петер Мађар већ је најавио да ће његова влада преиспитати низ одлука донетих током Орбанове ере, а нови министри последњих дана све чешће говоре о „отварању архива”, ревизијама и објављивању раније недоступних података.

За сада нема назнака да ће радови бити заустављени. Напротив, Витези је нагласио да је потребна модерна инфраструктура и развој железнице, али да јавност мора знати како су доношене одлуке и како је трошен новац.

У Србији се ова дешавања пажљиво прате јер је пруга Београд-Будимпешта један од централних инфраструктурних пројеката. Српска деоница већ је пуштена у саобраћај, а надлежни у Београду често истичу податак да ће путовање између два главна града трајати око три сата.

Д. Ј.