Министар Золтан Тар је најавио измене изборног закона који се односи на националне мањине, али и темељну ревизију система финансирања мањинских организација и институција. У средишту пажње ресорних представника нове мађарске владе нашао се Фонд „Бетлен Габор”, преко кога су годинама финансирани програми мађарских заједница у земљи и иностранству, укључујући и организације у Војводини, Румунији, Словачкој и Украјини, као и народности у самој Мађарској.

Нови министар за друштвене односе и културу Золтан Тар изјавио је пред парламентарним Одбором за националне мањине да ће нова влада изменити део изборног законодавства који се односи на националне заједнице, како би њихово представљање било „праведније и заштићено од спољног политичког утицаја”, преносе мађарски медији.

Према Агенцији МТИ, Тар је најавио и ревизију рада Фонда „Бетлен Габор” у последњих пет година, укључујући законитост доделе и трошења средстава током власти Фидеса и КДНП-а. Реч је о институцији која је под владом Виктора Орбана постала кључни инструмент финансирања мањинских организација, медија, школа и цркава у земљи и окружењу.

„Пронаћи ћемо оне који су у појединим случајевима одговорни и покренути одговарајуће правне поступке”, поручио је Тар, додајући да ревизија неће угрозити институције које зависе од тих средстава.

Најаве су изазвале снажан одјек, јер нова власт процењује да су преко фонда последњих година распоређиване милијарде форинти, често без јасних јавних критеријума.

Золтан Тар сада најављује другачији модел. Према његовим речима, државна подршка више неће зависити од политичке лојалности, већ од транспарентних и нормативних критеријума. Сличне поруке поновио је и недавно, када је представљао будуће Министарство културе и друштвених односа.

„Завршавамо еру у којој је мера државне подршке била политичка лојалност”, поручио је Тар, најављујући отворенији систем финансирања културе, образовања и мањинских институција.

Аналитичари процењују да би управо мањинске заједнице могле бити једно од најосетљивијих политичких питања за нову власт. Током Орбанове владавине значајно је повећана финансијска и политичка подршка Мађарима у суседним државама, али и домаћим мањинама. То је укључивало обнову школа, вртића, цркава, медија и привредних програма, као и тесну сарадњу са политичким организацијама мађарских заједница ван граница земље. Критичари су, међутим, годинама тврдили да је систем био нетранспарентан и снажно политизован.

Нова власт наглашава да не намерава да укине подршку мањинама. Напротив, Тар тврди да ће финансирање мањинског образовања и институција бити настављено, али по другачијим принципима. Према његовим речима, држава ће наставити да финансира школе и образовне институције које оснивају националне заједнице, јер су „од пресудног значаја за очување културе и идентитета”. Он је најавио и враћање веће аутономије школама и образовним установама, укључујући и мањинске школе.

Измене изборног закона могле би, међутим, бити политички далеко осетљивије питање. У Мађарској националне мањине имају могућност да бирају своје представнике у парламенту преко посебних мањинских листа, подсећа МТИ и наводи да је систем годинама критикован, јер мањински представници имају ограничено право гласа и недовољан политички утицај.

Тар сада најављује да ће изборни систем бити промењен у сарадњи са мањинским самоуправама и парламентарним одборима. За сада није познато шта ће конкретно бити измењено, али у политичким круговима већ се спекулише о могућем јачању аутономије мањинских тела и прецизнијој контроли финансирања изборних кампања.

Д. Ј.