О представи „Уображени болесник“ Народног позоришта из Београда, која је изведена у оквиру 13. Међународног фестивала Мадач (МИТЕМ) у Будимпешти 26.aприла  већ смо писали, а сада нашим читаоцима преносимо атмосферу са конференције за медије кроз видео снимке разговора са редитељем, глумцима и представницима позоришта.

После извођења представе одржана је конференција за медије на којој су говорили редитељ Никола Завишић, глумци и представници позоришта. У видео прилозима које објављујемо, редитељ говори о концепту представе, савременом читању Молијеровог дела и спајању комедије и трагедије на сцени. На конференцији је било речи и о преводу представе на мађарски и енглески језик, односно о проблемима са титловима током извођења у Будимпешти. Истакнуто је да су у појединим деловима интермеца титлови у потпуности изостали, као и да на крају представе није био преведен документарни део посвећен Молијеру.

Публику је углавном чинила мађарска публика, којој је због недостатка превода било веома тешко да у потпуности прати представу, па је током извођења изостала и очекивана реакција гледалишта. Редитељ и глумци су касније током разговора са нама поставили питање због чега је реакција мађарске публике била толико другачија у односу на београдску публику. Објашњено им је да је главни разлог управо изостанак превода, као и то што се у појединим сценама титлови нису могли видети због високих огледала који су заклањали пројекцију превода.

Доносимо вам видео прилог у коме глумац Иван Босиљчић, који је тумачио главну улогу говори о раду на представи, као и видео снимак свечаног уручења награде за учешће на фестифалу МИТЕМ, Народном позоришту у Београду, као и обраћање директора драме Народног позоришта из Београда Зорана Стефановића. 

Лично, била сам веома срећна што сам имала прилику да гледам и слушам ову изванредну представу и уживам у снажним глумачким остварењима наших великих уметника. По мом запажању, у публици нас је било веома мало, можда само нас четворо који смо представу могли да пратимо на српском језику. Захваљујући пријатељици која ме је позвала, имала сам прилику да присуствујем овом догађају, јер су карте биле веома брзо распродате, па многи Срби нису могли да дођу до улазница и погледају представу.

Током разговора са режисером, глумцима и директором, пренела сам им и нашу жељу да њихова гостовања у Мађарској буду што чешћа, јер позоришна култура из Србије веома недостаје српској публици у Мађарској, посебно нама који смо у Србији одрастали, сазревали и велики део живота провели управо уз овакве представе. Због тога би, можда, у будућности требало обратити више пажње и на програме намењене српској публици у Мађарској.

Жаклина Богдановић