Ђурђевданска храмовна слава у Шумберку ове године обележена је 6. маја, на сам дан заштитника српске православне цркве у овом барањском насељу. Свету литургију са почетком у 10 часова служио је месни парох о. Јован Бибић, док су у певници појали попадија госпођа Љиљана Бибић, Андреј Бибић и славска кума Љубица Перкатлић. Захваљујући њеној посвећености и бризи храм је госте дочекао у свом најлепшем издању, украшен цвећем и зеленим гранама, са припремљеним колачем и кољивом и то по старом, провереном сантовачком рецепту.

Поред чланова породица Перкатлић и Путник богослужењу је присуствовао нешто мањи број српских верника него раније. Томе је вероватно допринела чињеница да славска свечаност није приређена у дане викенда, али су зато на свету литургију дошле и Шумберчанке, припаднице немачке народности, изражавајући тако уважавање и поштовање према сестрама Љубици и Злати Перкатлић, јединим српским мештанкама у овој национално мешовитој средини.

У оквиру богослужења верници су у литији обишли храм, а честитајући празник о. Јован Бибић пререзао је славски колач и благосиљао кољиво. Кумства за следећу годину прихватила се поново Љубица Перкатлић, срце и душа српског црквеног живота у овом делу Барање у чијем је дому затим приређен славски ручак.  

Село Шумберак само је једно од некадашњих барањских српских насеља погођених оптацијом, када се након потписивања Тријанонског споразума велики број Срба иселио у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно у пограничне делове хрватске Барање. Данас успомену на њих чува једино српска православна црква и породица Перкатлић.

С.М.