У Српском културном центру „Српски венац” у Будимпешти 8. маја, одржана је промоција песничких издања Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” из Жабља, током које су представљене четири песничке збирке савремених аутора.

Пре почетка промоције, домаћини Српског културног центра на челу са директорком Зорицом Јурковић, угостили су ученике Гимназије „Светозар Марковић” из Суботице, који су са својим разредним старешинама боравили у Будимпешти на екскурзији. Ученици су имали прилику да посете Српски културни центар и упознају се са делом културних активности српске заједнице у Мађарској.

Публици су представљене књиге „Фрагменти дана” Вере Ташић, „Луцидно ребро (крпљене песме)” Варје Нешић, „Захвалност игри” Јоване Гардашевић и „Преводилац душе” Станислава Ћирка.

У програму су учествовале Варја Нешић, оперативна уредница издања и уредница културног програма, као и песникиња Јована Гардашевић, док је директор библиотеке и главни уредник издања Милован Мирков био спречен да присуствује промоцији.

Говорећи о улози библиотеке, Варја Нешић је истакла да ова установа, поред библиотекарске делатности, негује и издаваштво, са посебним акцентом на подршку ауторима који објављују своје прве књиге.

"Нисмо тражили велике књижевне домете, већ смо желели да подржимо искрену потребу човека да своје мисли, емоције и животно искуство преточи у поезију" – поручила је Нешићева.

Посебну пажњу публике привукла је збирка „Фрагменти дана” докторке Вере Ташић, за коју је истакнуто да носи снажан емотивни печат и представља сведочанство једног животног искуства сачуваног годинама у рукопису.

Говорећи о збирци „Преводилац душе” Станислава Ћирка, Нешићева је нагласила да аутор није потекао из књижевних кругова, већ из непосредног животног искуства, због чега његова поезија носи снажну исповедну и емотивну ноту. Осврнула се и на сопствену збирку „Луцидно ребро (крпљене песме)”, говорећи о поезији као простору унутрашњег преиспитивања и личног искуства.

Говорећи о поезији Јоване Гардашевић, Варја Нешић је истакла да је њен песнички израз лиричан, етеричан и бајковит, нагласивши да њен песнички свет произилази из специфичног животног искуства и унутрашњег сензибилитета. Она је поручила да циљ овог издавачког подухвата није искључиво трагање за великим књижевним дометима, већ препознавање искрене потребе људи да своје мисли, осећања и животне приче преточе у поезију. Како је нагласила, библиотека настоји да пружи простор и подршку ауторима чији рукописи носе аутентичност, личну храброст и емотивну снагу.

Јована Гардашевић говорила је о свом стваралачком путу, односу према поезији и месту које поезија има у савременом друштву. Истакла је да поезија за њу никада није била свесно планиран пројекат, већ природан и спонтан израз унутрашњих осећања, дилема и животних искустава.

"У сваком човеку постоји та борба између онога што живимо свакодневно и онога што носимо дубоко у себи. Моје песме настале су управо из те потребе да се човек мало заустави, размисли и осети" – истакла је Јована.

Она је навела да је одрастала у окружењу у којем су уметност, књижевност и култура имале важно место, што је обликовало њен сензибилитет, а да је поезија остала простор у ком се спајају њена рационална и емотивна страна, иако је професионални живот усмерила ка другој области и докторирала економију.

Осврћући се на положај поезије данас, Јована Гардашевић је поручила да млади и даље пишу и читају поезију, али да се она данас изражава и дели на нове начине.

"Данас постоје нови облици окупљања и нове сцене. Млади и те како пишу и читају поезију, само је изражавају на другачији начин" – рекла је она.

Током вечери читане су одабране песме из све четири представљене збирке, а након промоције уследио је разговор са публиком о поезији, стваралаштву и месту књижевности у савременом друштву.

Посетиоци су постављали питања о томе зашто данас све више људи пише поезију, како савремени човек доживљава књижевност, али и на који начин библиотека бира рукописе за објављивање. У одговорима је истакнуто да поезија и данас остаје простор у ком човек покушава да сачува дубину личног искуства и унутрашњег света, као и да су аутентичност, искреност и људски приступ најважнији критеријуми у сарадњи са ауторима.

Разговарало се и о уређивању песничких збирки, сарадњи између аутора и уредника, као и о потреби да поезија остане простор духовности, емоције и личне слободе.

Промоција је протекла у топлој и блиској атмосфери, разговора и подршке ауторима, потврђујући да поезија и даље има важно место у савременом културном животу.

Жаклина Богдановић