Како је настао хор „Свети Серафим Саровски“ и како се развијао током више од три деценије постојања?
Као што сте имали прилике да чујете, хор „Свети Серафим“ основан је пре 31 годину, тачније 1995. године, у Зрењанину, у манастиру Свете Меланије Римљанке. То је мали женски манастир на ободу града, који данас има свега једну монахињу.
Ми и даље певамо, готово сваког викенда. Током протеклих тридесет година имали смо различите фазе, али када се договоримо, то је бар два или три пута месечно. Тамо, наравно, уз благослов нашег митрополита Никанора банатског, већ три деценије учествујемо на богослужењима, али смо развили и концертну делатност хора — да изађемо из цркве и на концертним подијумима представимо оно што иначе радимо у храму, пре свега духовну музику.
Како бисте описали репертоар хора и његову еволуцију кроз године?
Поред духовне музике, на нашем репертоару су и бројне друге композиције: српске, грчке, руске, бугарске, углавном источне традиције, као и наше патриотске и родољубиве песме. У последње време све чешће изводимо и аранжмане популарних и забавних песама, филмске музике, па чак и обраде неких занимљивих далматинских клапа.
Показало се да је то добитна комбинација за концерте попут овог вечерашњег, када у оквиру отприлике сат времена оптималног трајања успемо да уклопимо духовни и световни репертоар.
Колико је захтеван рад на аранжманима и како настају прилагођавања за ваш ансамбл?
Што се тиче самих аранжмана за мушки хор, односно за овај ансамбл, њих пишем ја, јер добро познајем певаче и знам капацитете и могућности хора. У складу с тим, прилагођавам све нашем реалном домету, како бисмо добили што бољи коначан резултат.
На репертоару су разноврсне композиције - од варошких и народних песама, преко филмске музике, до евергрина - све оно што се покаже као квалитетно и што ансамблу „лежи“. Наравно, дешава се да неки аранжмани, због својих специфичности, једноставно не функционишу добро, па их онда оставимо по страни и изводимо ређе или их уопште не користимо.
Рад на аранжманима је, у суштини, једна врста сталног испитивања шта ансамблу највише одговара, посебно када су у питању композиције које су у оригиналу писане за вокално-инструменталне саставе, што није увек лако прилагодити искључиво људском гласу.
Ко чини хор и колико је важно то што су чланови професионални музичари?
Као што сте чули, већина певача је професионално ангажована - запослени су у Српском народном позоришту као хористи или солисти, или наступају у другим ансамблима у Новом Саду и Београду.
Ја сам професор Академије уметности у Новом Саду и бавим се хорским дириговањем, тако да смо се, као добри пријатељи, окупили и опстали заједно више од три деценије.
Иако то звучи као дуг период, нама је прошло као трен, јер искрено уживамо у ономе што радимо. То нас повезује, држи на окупу и даје енергију да трајемо.
Управо у том трајању лежи сва лепота нашег заједништва, јер смо за ових тридесет и нешто година наступали на бројним местима у Србији, али и широм света.
Надамо се да ћемо имати среће да заједно трајемо још дуго.
Како је ансамбл организационо постављен и који је његов вокални састав?
Тренутно нас је седморица. Ансамбл је некада имао и осам чланова, али се последњих година усталио на броју седам, што се показало као оптимално.
У тој поставци - два прва тенора, два друга тенора, баритон, солиста и бас - добијамо добар распон гласова, што нам омогућава да квалитетно изведемо разноврстан репертоар.
Које композиције вам доносе највеће уметничко испуњење на сцени?
Што се тиче омиљених композиција, мислим да говорим у име целог ансамбла када кажем да су то пре свега духовне композиције. Посебно бих издвојио руске ауторе, а на првом месту Павла Чеснокова, композитора с почетка 20. века, који је читав живот посветио духовној музици. Одлично је познавао хорске ансамбле и умео је да њихове могућности доведе до савршенства.
С тим композицијама увек постижемо најјачи уметнички утисак код публике - оне су дубоке, искрене, често једноставне, али носе посебну духовну снагу која слушаоце враћа у амбијент храма.
Чак и када људи слушају духовну музику ван цркве, ми се трудимо да их својим извођењем уведемо у тај духовни простор, као у неку врсту унутрашњег путовања и молитвеног доживљаја.
То ствара посебну, готово медитативну атмосферу коју и ми и публика делимо. Управо у томе највише уживамо када смо на сцени.
Који су ваши наредни наступи?
Након наступа у Будимпешти, већ наредног дана путујемо у Веспрем, где ћемо певати у катедрали.
Жаклина Богдановић
Фото: приватна архива