У четвртак, 7. маја 2026. године, у просторијама Самоуправе Срба у Мађарској, у Улици Микше Фалка 3 у Будимпешти, одржана је ванредна конференција за штампу на којој су председница ССМ др Јованка Ластић и потпредседник Андрија Роцков говорили о више судских поступака, кривичних пријава и истрага које су у претходном периоду биле повезане са радом Самоуправе, Српског образовног центра „Никола Тесла” и великим инвестиционим пројектима у Сегедину и Батањи.
Како је на почетку речено, конференција је сазвана због више судских и других одлука донетих у последњих месец дана, за које актуелно руководство ССМ сматра да имају истакнути значај за српску заједницу у Мађарској. Андрија Роцков је нагласио да је реч и о поступцима који имају политичку тежину, јер се односе на догађаје из протекле две-три године, у којима је, како је навео, дошло до оштрог сукоба различитих интересних кругова.
Др Јованка Ластић је најпре говорила о поступцима који се лично тичу њеног имена и професионалног интегритета. Она је истакла да је пристала да подаци о тим предметима буду јавно изнети, иако би неки од њих, како је рекла, могли бити заштићени Законом о информацијама.
Први случај односи се на анонимну кривичну пријаву која је током 2024. године поднета Вишем тужилаштву у Новом Саду, а у којој је др Ластић терећена за примање мита и фалсификовање докумената. Према њеним речима, за ту пријаву вероватно не би ни сазнала да 16. октобра 2024. године није изабрана за председницу ССМ. Приликом прегледа архиве установила је да је 20. септембра 2024. године бивши први потпредседник ССМ Милан Ђурић упутио Вишем тужилаштву захтев за информацију о статусу поступка.
Председница Ластић је навела да је крајем октобра 2024. године стигао одговор Вишег тужилаштва у Новом Саду у коме је констатовано да је пријава оцењена као неоснована и одбачена. Додала је да су њени адвокати накнадно проверили да се у Србији против ње не води никакав кривични поступак.
Други предмет односио се на опозив Јованке Ластић са места директорке Српског образовног центра „Никола Тесла”, који је Скупштина ССМ изгласала 8. децембра 2023. године, минималном већином од осам према седам гласова. Др Ластић је рекла да је одлука донета без претходног образложења и без става Одбора за образовање, уз позивање на неповерење.
Она је након тога затражила писмено образложење, а 4. јануара 2024. године поднела тужбу Суду рада, тражећи да се утврди да је њен опозив био незаконит. Према њеним речима, током изборне кампање 2024. године образложење њеног опозива објављено је на званичној интернет страници ССМ на српском и мађарском језику, што је она сматрала незаконитим поступком, позивајући се на заштиту личних права.
Пошто је у међувремену, 16. октобра 2024. године, изабрана за председницу ССМ, договорено је да у овом предмету Самоуправу заступа потпредседник Андрија Роцков. Прво рочиште, после два одлагања, одржано је 25. јуна 2025. године, а друго у фебруару 2026. године. Суд је, због могућег сукоба интереса, именовао независног правног заступника, а након трећег претреса донео је одлуку у корист др Јованке Ластић. Како је председница истакла, одлука и образложење Суда рада донети су 1. априла и већ су правоснажни.
Др Ластић је навела да је у међувремену повукла захтев за новчано обештећење због повреде личних права, јер није желела да финансијски додатно оптерети Самоуправу и Српски образовни центар Никола Тесла. Истовремено је рекла да њен адвокат разматра могућност подношења пријава против више службених лица која су, како сматра, учествовала у доношењу те незаконите одлуке. Међу њима је навела бившу председницу Веру Пејић-Сутор, бившег првог потпредседника Милана Ђурића, бившу директорку Аницу Пандуровић, бившег адвоката ССМ Денеша Немеша, као и поједине чланове тадашњег Одбора за образовање.
Трећи предмет односио се на кривичну пријаву коју је, према речима др Јованке Ластић и Андрије Роцкова, бивше руководство ССМ поднело средином јула 2024. године због наводне проневере новца и фалсификовања докумената у Српском образовном центру „Никола Тесла”. Иако је пријава формално поднета против непознатог починиоца, председница Ластић је рекла да је из њеног садржаја било јасно да је усмерена против ње као дугогодишње директорке школе. Она је навела да у архиви ССМ, након примопредаје, није пронађен ниједан документ који се односи на ту кривичну пријаву. Према њеним речима, бивша шефица економата Силвија Етвеш саопштила је да је, по налогу бивше председнице, избрисала материјале поднете преко електронског корисничког портала. Др Ластић је додала да су неки подаци повраћени коришћењем картица дигиталних уређаја.
Андрија Роцков је рекао да је адвокатска канцеларија која је поднела пријаву доставила копију документације добијене из школе, међу којом се, како је навео, налазило више од 360 страна личне документације др Ластић, почев од 1993. године. Он је оценио да је предаја тако обимне и старе документације неетичка, несврсисходна, и „без преседана”.
Др Ластић је саопштила да је 1. априла 2026. године стигла одлука полиције Главног града којом је истрага обустављена због непостојања кривичног дела. Посебно је нагласила да поступак није обустављен зато што кривично дело није могло бити доказано, већ зато што је утврђено да кривичног дела није ни било. И у овом случају најавила је могућност покретања поступака због лажне оптужбе, клевете и повреде части.
Четврти предмет односио се на неовлашћено коришћење њеног приватног корисничког налога на дигиталном порталу грађана. Др Ластић је рекла да је након њеног опозива, у децембру 2023. године, добила обавештење да су поједина лица злоупотребила приступ њеном корисничком налогу на поменутом порталу, иако, како тврди, за то није дала овлашћење. Нагласила је да се на том порталу налазе њени здравствени, лични, пословни и други осетљиви подаци.
Поступак је, према њеним речима, још у току. Навела је да је пријаву поднела против непознатог починиоца, али да сматра да би у том предмету могли бити тангирани бивша председница Вера Пејић-Сутор, бивши први потпредседник Милан Ђурић, бивша директорка Аница Пандуровић и бивша шефица економата Силвија Етвеш.
После излагања о предметима који се лично односе на др Ластић, говорило се и о споровима и поступцима које је актуелно руководство покренуло након преузимања дужности.
Андрија Роцков је говорио о спору са фирмом „Енергомонтинг” у вези са сегединским пројектом на Калвиновом тргу. Према његовим речима, фирми је дозначено 99.950.000 форинти за радове одржавања, али је суд, након вештачења, утврдио да значајан део услуга није извршен. Роцков је навео да би, према судској одлуци, Земаљској самоуправи требало да буде исплаћено више од 140 милиона форинти са каматама, али је додао да је наплата неизвесна јер је фирма „Енергомонтинг” 3. септембра 2024. године отишла у стечај.
Он је навео и да је пре спорне исплате Вери Пејић-Сутор било дато овлашћење да самостално поступа у јавним набавкама, иако се радило о пројекту вредном око 1,4 милијарде форинти. Према његовој оцени, одговорност у овом предмету треба тражити и код појединих тадашњих функционера и скупштинара.
Др Ластић је затим говорила о две велике инвестиције које нису завршене: пројекту на Калвиновом тргу у Сегедину и изградњи сале за физичко васпитање у Батањи. За батањски пројекат је рекла да је Фонд „Бетлен Габор” својевремено прихватио обрачун као да је пројекат успешно реализован, али се касније испоставило да објекат нема употребну дозволу. Након додатно додељених средстава, пројекат поново није окончан.
Према речима др Ластић, контрола обављена 16. октобра 2025. године указала је на опасност да би Самоуправа могла бити обавезана да врати не само последњих 40 милиона, већ и целокупан износ од око пола милијарде форинти за батањски пројекат. Она је упозорила да над српском заједницом тренутно „виси Дамоклов мач” од око 2,5 милијарде форинти, ако се рачунају оба пројекта и затезне камате.
„Одговорни нека се повуку из јавног живота”
Потпредседник ССМ, Андрија Роцков, нагласио је за наш лист да је оваква хајка против једне личности без преседана у животу наше историјске заједнице. Он је изнео став да – након свих ослобађајућих пресуда у корист Јованке Ластић – они који су започели овај прогон треба да сносе и правну и моралну одговорност. „Одговорни за ове поступке нека се повуку из нашег јавног живота”, поручио је потпредседник Роцков, позвавши, уједно, све остале чланове заједнице на јединство и сарадњу.
Како је рекла, као председница ССМ поднела је кривичне пријаве против непознатог починиоца у вези са сегединском и батањском инвестицијом. Предмети су потом пребачени пореској истражној служби, преквалификовани у буџетску превару и спојени у један поступак. Истрага се, како је речено, води у Бекешчаби, а др Ластић је до сада два пута била саслушана у својству сведока. Због интереса истраге, о детаљима није могла да говори.
На конференцији је било речи и о поступку који је покренула бивша шефица економата Силвија Етвеш, која од ССМ тражи накнаду за, како тврди, обављене замене и неискоришћене дане годишњег одмора. Руководство ССМ је навело да је Скупштина, на предлог Одбора за финансије, одлучила да се не нуди нагодба, већ да се поступак настави пред судом.
Др Ластић је подсетила и да је Министарство кабинета премијера контролисало коришћење финансијских средстава код свих народносних земаљских самоуправа за период од 2016. до 2024. године. У случају ССМ, како је рекла, утврђено је да је више од 20 милиона форинти коришћено на неисправан начин, те је тај износ враћен. Према њеним речима, и у овом случају могла би се поставити одговорност бивше шефице економата.
У завршном делу конференције било је речи и о политичким последицама свих ових поступака. Др Ластић је рекла да жели смиривање односа у српској заједници, али да не види довољно спремности са друге стране. Истакла је да је спремна да преиспита и сопствену улогу, али је додала да се односи у Скупштини ССМ последњих месеци нису поправили, већ додатно заоштрили.
Андрија Роцков је истакао да актуелно руководство не жели да злоупотреби власт, већ да поступке води у складу са правилима правне државе. Он је рекао да је коалициони споразум и даље отворен и да би волео да му се прикључи и удружење „Круг”, уз гаранције да ће бити подржани буџет и годишњи обрачун, као основни услови функционисања Самоуправе.
На питање колико је поступака укупно било или је још у току, др Ластић је сумирала да се четири предмета односе лично на њу: тужба Суду рада, њена кривична пријава због коришћења корисничког портала, кривична пријава против ње у Мађарској и пријава Вишем тужилаштву у Новом Саду. Као председница ССМ поднела је још две кривичне пријаве, у вези са инвестицијама у Сегедину и Батањи, које су спојене у један истражни поступак. Поред тога, у току је и радноправни спор са бившом шефицом економата.
Судске одлуке у корист ССМ и др Јованке Ластић
- Одбачена кривична пријава у Србији
Анонимна кривична пријава поднета Вишем тужилаштву у Новом Саду, у којој је Јованка Ластић оптужена за примање мита и фалсификовање докумената, одбачена је још крајем октобра 2024. године, пошто је надлежно тужилаштво оценило да је пријава неоснована. Додатном провером утврђено је да се у Србији против Јованке Ластић у Србији не води никакав поступак.
- Радно-правни спор пресуђен у корист Јованке Ластић
Радно правни спор везан за опозив Јованке Ластић са места директорке Српског образовног центра „Никола Тесла” у децембру 2023. године, пресуђен је у њену корист. Др Ластић је покренула радни спор, тврдећи да је смена била незаконита. Након више рочишта и именовања независног правног заступника, суд је донео одлуку у њену корист и потврдио незаконитост опозива.
- Одбачена кривична пријава у Мађарској
Кривична пријава коју је бивше руководство ССМ поднело 2024. године због наводне проневере и фалсификовања докумената у оквиру пословања Српског образовног центра „Никола Тесла” одбачена је 1. априла 2026. године од стране Полиције главног града Будимпеште, уз образложење да не постоји кривично дело наведено у пријави. Иако је пријава формално била против непознатог починиоца, у самом тексту пријаве је др Јованка Ластић била поименце поменута и пријављена.
- ССМ добила спор против извођача у Сегедину
Самоуправа Срба у Мађарској је у априлу 2026. године добила првостепену пресуду у спору против извођача радова на пројекту школе у Сегедину, који је покренут због неиспуњених уговорних обавеза.Az űrlap alja
Др Ластић је поручила да су судови, полиција и тужилаштво у досадашњим поступцима потврдили да није починила кривично дело нити прекршила закон, оценивши да је цела прича за њу пре свега морално и етичко питање, односно питање очувања части њеног породичног имена.
М. С.