СНН плус
Значајан дан за становнике Помаза: Свечано отворена обновљена Завичајна кућа

Овај значајан културни објекат представља богату традицију српске и немачке заједнице у овом месту, пружајући посетиоцима јединствен увид у живот, обичаје и свакодневицу некадашњих генерација. Завичајна кућа последњих година припада помашком Дому културе, а управница је Ержебет Ремењи.

Она је протеклих година реализовала бројне важне пројекте, након тога је дошло време да се Завичајна кућа обнови и то је и урађено уз помоћ конкурсних средстава, града Помаза и Програма народне архитектуре. Поправљен је кров, кућа је окречена споља и изнутра и улепшан је ентеријер, посвећен националним заједницама. Рестауратор Левенте Ковач је обновио столарију, прозоре и врата, који су засјали истом зеленом бојом као некада.

У свечаном програму су учествовали представници обе националне заједнице. Немачку заједницу су представили ученици Помашке немачке народносне основне школе, док је српска група „Пчелице” из забавишта „Мешевелђи” извела свој програм. Малишани, обучени у традиционалну српску помашку народну ношњу, која је поклон Српске самоуправе из Помаза, играли су, певали и рецитовали на српском језику и изазвали одушевљење публике. Припремила их је васпитачица Лорабел Косо. 

На програму је био и концерт Михаља Борбеља, оснивача оркестра „Вујичић”, добитника Листовe и Кошутове награде, заједно са музичарима Золтаном Фаркашем, добитником Бартокове награде и Илдиком Тот, добитницом награде „Харанго”. У овај музички програм били су укључени елементи народних игара и песама.

На скупу су говорили градоначелник Помаза Иштван Лајдингер, директорка Дома културе Даринка Њари и др Ибоља Берецки, директорка Савеза етно кућа. 

Од Зорице Рафајловић, председнице Српске самоуправе у Помазу сазнали смо да је Завичајна кућа, која се налази у Улици Лајоша Кошута, била власништво Данке Абжић, рођаке њеног деде Илије Абжића.

„Тетка Данка је била доста богата. Рано је остала без мужа и ћерке и преудала се за Гојка Ћебића, пореклом из Чачка, који је, прво као надничар, а касније као њен муж, заједно са тетка Данком, управљао газдинством. Све се ово дешавало после 1919, на почетку новог светског поретка”, рекла нам је наша саговорница. 

Данка Абжић преминула је 1948. године, а Гојко Ћебић се оженио Мађарицом, која је пореклом била Швабица. После смрти свога мужа, она је наследила кућу и продала је Општинском савету. Тако је кућа крајем седамдесетих година прошлог века постала државно власништво. Како сазнајемо, једно време је служила као Задруга „Арпад”.

„Ово је у потпуности српска кућа у којој су 1984. Срби и Швабе, две народности које живе у Помазу, добили свој изложбени простор. За то су се нарочито заложили Драгутин Шаца Њари и његова супруга Радојка Мијакић, деда и бака Даринке Њари, садашње директорке Дома културе у Помазу. Драгутин Њари је из ентузијазма прикупљао народну ношњу и старе предмете из српских кућа у Помазу и околини. Обилазио је таване и подруме српских породица и када је сакупио доста предмета, добио је идеју да у тој празној кући направи музеј. Предао је своју колекцију и заједно са етно предметима швапске мањине, у бившој тетка Данкиној кући отворена је српска и швапска соба, уједно и са изложбеном поставком о историјату Помаза. У српском делу куће је изложен стари намештај, кревет са креветнином, пешкири, иконе, свежањ босиљка, калајлија, тањир на коме се служило жито, аван, кандило, народна платна, касна испод огледала, у којој се држала одећа, помашка народна ношња и кухињски предмети”, рекла нам је госпођа Рафајловић.  

Помашкиње Аница Шошић и Јелица Роцков припремиле су укусне српске специјалитете – гибаницу и проју. Ове традиционалне посластице су послужене  гостима, чиме је месна српска заједница још једном показала своје гостопримство и неговање српских обичаја. Обнова Завичајне куће представља важан корак у очувању културног идентитета и традиције, као и унапређењу туристичке понуде Помаза. 

Катарина Павловић Бачи

Scroll to Top