Политичке тензије уочи новог изборног циклуса на Косову поново су у фокусу након што је Српска листа изнела оштре примедбе на одлуке Централне изборне комисије Косова.

Овај спор долази у тренутку када се институције у Приштини припремају за ванредне парламентарне изборе заказане за 7. јун, што додатно компликује већ напету политичку сцену. Према наводима Српске листе, одлуком ЦИК-а значајно је смањен број општинских изборних комисија у којима ће имати своје представнике. Уместо шире заступљености, како тврде, омогућено им је учешће у само 14, од укупно 38 општина. Ова странка, која окупља већину српског бирачког тела на Косову, оцењује да такав потез директно утиче на могућност праћења и контроле изборног процеса.

У саопштењу које је пренео Радио КиМ, наводи се да се оваквом праксом наставља тренд институционалног ограничавања политичког деловања Срба на Косову. Посебно се истиче да се тиме доводи у питање транспарентност изборног процеса, уз подсећање на претходне изборе, где су, како тврде, политички противници добијали значајан број гласова у срединама са минималним или никаквим српским становништвом.

Српска листа у својим оценама директно алудира на политички утицај премијера у техничком мандату, Аљбина Куртија, наводећи да су њихови противници „миљеници” актуелне власти. Иако овакве тврдње нису поткрепљене конкретним доказима у самом саопштењу, оне указују на дубоко неповерење између српских политичких представника и институција у Приштини.

Додатну тежину овим оптужбама даје чињеница да се ради о четвртим парламентарним изборима у периоду од свега годину и по дана. Учесталост избора, како оцењују аналитичари, указује на нестабилност политичког система и неспособност институција да обезбеде дугорочну функционалност. Српска листа тврди да се већ четврти пут суочава са истим проблемима, што, по њиховом мишљењу, показује да не постоји стварна воља да се услови побољшају.

Иако формално имају право да уложе жалбу на одлуке ЦИК-а, у Српској листи изражавају скептицизам у погледу ефеката тог механизма. Подсећају да претходне жалбе, чак и када су биле усвојене, нису довеле до суштинских промена на терену. Овај став указује на шире питање поверења у институционалне механизме и правну заштиту политичких права.

Посебна критика упућена је међународним посматрачима, који, према тврдњама Српске листе, не посвећују довољно пажње овом проблему. Наводи се да се ова тема често маргинализује или се само узгредно помиње у извештајима, што, како сматрају, доприноси легитимизацији постојећег стања. Овакве оцене отварају питање улоге међународне заједнице у надгледању демократских процеса на Косову и степена њене неутралности.

С друге стране, ЦИК је усвојио буџет за организацију избора у износу од нешто мање од 11 милиона евра, што указује на озбиљне логистичке припреме за изборни процес. Званична изборна кампања почиње 28. маја, што оставља релативно кратак период за политичке актере да представе своје програме и мобилишу бираче.

До расписивања ванредних избора дошло је након што Скупштина Косова није успела да изабере председника у уставом предвиђеном року, који је истекао 28. априла. Ова институционална блокада још једном је указала на дубоке политичке поделе и ограничен капацитет за постизање консензуса.

У ширем контексту, актуелни спор између Српске листе и ЦИК-а представља само један од сегмената сложених односа унутар косовског политичког система. Питања легитимности, заступљености и поверења у институције остају кључни изазови, посебно када је реч о положају српске заједнице.

Д. Ј.