„Место заменика економског руководиоца годину и по дана није било попуњено, па примопредаја практично није ни извршена. Материјали су били расути код различитих колега, није постојао јединствен систем. С друге стране, велики део тих послова сам и раније обављала, тако да ми ова област није била потпуно непозната“, рекла је у разговору за наш лист Моника Кунфалви.
У каквој сте ситуацији преузели послове економског руководиоца ССМ и са каквим сте се проблемима суочили још раније, као заменица?
- Започела сам рад 16. септембра 2024. године као заменица економског руководиоца и у почетку сам била задужена за економско пословање образовних установа. Мислим да су се колеге томе веома обрадовале, јер је та област до тада у суштини била без правог носиоца: тадашњи економски руководилац је само привремено обављао тај посао. На том пољу је било потребно стално присуство, посебно зато што су од 1. септембра 2024. године као самостална установа издвојени Српско забавиште и школа у Сегедину, који су раније припадали Српском образовном центру „Никола Тесла”. Због физичке удаљености, присуство једног економског руководиоца није било довољно.
Ситуацију је додатно отежавало то што место заменика економског руководиоца годину и по дана није било попуњено, па примопредаја практично није ни извршена. Материјали су били расути код различитих колега, није постојао јединствен систем. С друге стране, велики део тих послова сам и раније обављала, тако да ми ова област није била потпуно непозната. Период избора током 2024. године створио је, међутим, изразито неповољну атмосферу: недостајала је отвореност за промене, што је отежавало и свакодневни рад.
ЗАЛАГАЊЕ ЗА САМОСТАЛНОСТ ИНСТИТУЦИЈА
Да ли планирате и конкретне организационе промене?
- Да. Више од годину дана залажем се за то да три наша друштва ограничене одговорности поново послују самостално. Тренутно тај посао обавља канцеларија самоуправе, што захтева више радних места и сложеније функционисање. Са самосталним пословањем систем би био једноставнији и економичнији. Контрола би, наравно, и даље остала код самоуправе, јер смо ми одговорни за обрачун и правдање подршки.
Колико су унутрашња атмосфера и неизвесност утицале на рад?
- У значајној мери. Свакодневицу и стручни рад прожимала је одређена неизвесност и напетост. Није се знало у ком правцу ће се развијати ствари, што је разумљиво нарушавало стабилност. До краја године – након промене председника у октобру – формирано је ново руководство ССМ и постало је јасно да ће се заменити и економски руководилац. У међувремену су, међутим, задаци везани за рокове – захтеви за подршке, обрачуни и извештаји – морали непрекидно да се извршавају, често у периоду када није било именованог економског руководиоца. Највећа тешкоћа била је у томе што са финансијског становишта није било прегледно шта смо наследили. За кратко време није било могуће добити јасну слику о томе на којим рачунима се налази новац, из ког извора и за коју сврху се може употребити. То смо морали накнадно да истражимо.
Да ли је од тада успело да се то стање среди?
- За то је било потребно скоро годину дана. У међувремену је отишао и други економски руководилац, а од јула 2025. године ја сам преузела ту функцију. У року од неколико месеци успели смо да сагледамо читав систем и финансијски портфолио. Важан резултат је то што смо обавезе враћања средстава, настале у вези са ранијим инвестицијама, у потпуности испунили, а да тиме нисмо угрозили функционисање самоуправе или установа.
Дакле, тренутно је пословање прегледно и нема скривених проблема?
- Нема.
Ипак, остали су ранији пројекти који могу представљати ризик. Како их видите?
- Код тих пројеката недостаје ми доследнија сарадња и стручније присуство мађарске државе. Не сматрам исправним да се за нереализоване инвестиције искључиво одговорном сматра наша самоуправа, посебно не садашње руководство. У коректном систему требало је да постоји континуирана контрола са обе стране. Уместо тога, често дуго није било контроле, а онда се накнадно све тражи на увид и ставља на терет. Тренутно чекамо да видимо какав ће бити исход тих предмета.
ОЧЕКИВАЊА ОД НОВЕ МАЂАРСКЕ ВЛАДЕ
Сегедински пројекат је годинама стајао. У којој мери то отвара питање одговорности?
- Тај пројекат је био јавно познат, о њему су извештавали и медији, дакле и мађарска држава је знала за њега. За мене је питање зашто раније није било интервенције или помоћи у решавању проблема. Додатну неизвесност представља и то шта ће, након промене мађарске владе, бити судбина ових пројеката. Очекујемо да ће се преговори наставити са новим представницима владе.
И у вези са инвестицијом у Батањи појавили су се проблеми. Како оцењујете ту ситуацију?
- Ако једна инвестиција нема употребну дозволу, онда се не може сматрати завршеном, чак ни ако је пријављена као завршена. То представља проблем и са књиговодственог становишта. И у овом случају потребно је разјаснити одговорност или пронаћи компромисно решење које би било прихватљиво за обе стране.
Самоуправа је предузела и правне кораке. Шта очекујете у тим предметима?
- Поднете су кривичне пријаве против непознатог починиоца, али за сада се не зна када ће и са каквим резултатом ти поступци бити окончани. Реч је о посебно значајном износу, око милијарду и по форинти, чије је признавање и даље отворено питање.
Какво решење видите за садашње проблеме и који задаци још очекују самоуправу?
- Не бих сматрала коректним да се коришћење конкурсних средстава накнадно не прихвати, јер трошкове можемо да докажемо рачунима, а резултати инвестиција су видљиви. Верујем да ће са новом владом бити могуће водити разговоре и пронаћи решење за ова питања. Истовремено су потребне и системске промене: услови конкурса морају бити јаснији и уравнотеженији, како би одговорност обе стране била прецизно дефинисана. Важно питање је и на који начин ће држава убудуће желети да подржава народности и цркве, односно како замишља развој народносног образовања.
Које промене сматрате потребним на институционалном нивоу?
- Основни циљ је стварање стабилног, мирног радног окружења у којем се може ефикасно радити. За то је, међутим, потребно поједноставити и рационализовати функционисање. Као озбиљан проблем видим претерано везивање за старе навике. У многим случајевима промене не спречавају стручни аргументи, већ рутина. Тај начин размишљања треба променити. Са своје стране, тежим прегледности, једноставности и економичности: јасним надлежностима, добро организованим процесима, без непотребног компликовања.
Који су највећи изазови у наредном периоду?
- Потребно је додатно фино подешавање рада установа, посебно у области образовања. Највећи изазов, међутим, и даље представља промена начина размишљања: мора се прихватити да промена није опасност, него могућност. Верујем да се ови процеси могу спровести и да ће се формирати ефикаснији и прегледнији систем.
Разговор водио: Милан Степанов