Трећи сомборски сајам писаца и издавача, одржан од 24. до 26. априла у Српској читаоници у Сомбору, окупио је представнике регионалне књижевне и издавачке сцене, а међу учесницима су се нашли и Срби из Мађарске, који су се сомборској публици представили кроз више издања, часописа и културних институција.

Поред издавача и аутора из Републике Српске, Хрватске и целог региона, на сајму је представљена и богата издавачка делатност српске заједнице у Мађарској. Посебну пажњу у суботњем програму, 25. априла, другог дана сајма, привукла је промоција књиге „Икона у кори багрема” Драгомира Дујмова, на којој су учествовали Борислав Рус и Давид Кецман Дако.
Како је за наш лист истакао Борислав Рус, наступ Срба из Мађарске у Сомбору био је прилика да се прикаже читава палета издања која сведоче о културном, књижевном и научном раду српске заједнице северно од матице.
„Срби из Мађарске представили су се књигом Драгомира Дујмова ‘Икона у кори багрема’, али и Српским недељним новинама, часописом ‘Невен’, књижевним часописом ‘Златни јелен’, који излази у Будимпешти, као и издањима Српског института, међу којима су и етнографске публикације. Задовољан сам како смо представили Србе из Мађарске и нашу издавачку делатност”, рекао је Рус.
Током разговора о наступу у Сомбору, Борислав Рус је подсетио и на важне историјске датуме који повезују Србе из Мађарске са ширим српским културним простором. Посебно место у тој симболици има 1826. година: тада је у Пешти основана Матица српска, једна од најзначајнијих српских културних установа, а исте године преминуо је Аврам Мразовић, једна од кључних личности српског просветитељства.

Сајам је већ првог дана, након свечаног отварања, добио и снажан културно-историјски оквир великим пратећим програмом посвећеним управо Авраму Мразовићу. У оквиру тог програма др Саша Марковић и Милан Степановић одржали су предавање „Аврам Мразовић (1756–1826) – сомборска искра српског просветитељства”, приређено поводом два века од Мразовићеве смрти.
Предавање је публици приближило живот и дело овог знаменитог српског просветитеља, књижевника, аутора уџбеника и приручника, преводиоца, царског школског надзорника за Бачку и Барању и сенатора слободног и краљевског града Сомбора.

Посебна нит предавања била је и прича о српској Препарандији, првој српској учитељској школи, основаној у Сентандреји, која је касније пресељена у Сомбор. Данашњи Педагошки факултет у Сомбору сматра се наследником те просветне традиције, што је овом програму дало додатну симболику, будући да је један од предавача, др Саша Марковић, управо декан тог факултета.
У свом излагању Милан Степановић, уредник портала за љубитеље историје Равноплов, осврнуо се на живот и дело Аврама Мразовића и његов значај за развој српске просвете и културе на размеђу 18. и 19. века. Др Саша Марковић дао је шири поглед на српско просветитељство, истичући цивилизацијски и национални контекст Мразовићевог деловања, као и домете његових настављача: Уроша Несторовића, Платона Атанацковића, Ђорђа Натошевића и Николе Вукићевића.

Тако је сомборски сајам, поред представљања књига и издавача, постао и простор живог подсећања на историјске везе које спајају Сомбор, Сентандреју, Пешту, Сегедин и српску културну баштину у Мађарској. Наступ Срба из Мађарске показао је да та веза није само део прошлости, већ и жива културна стварност која се наставља кроз књиге, новине, часописе, научна издања и сусрете са читаоцима.

Владимир Марковић
Фото: Милан Степановић, Борислав Рус (приватна архива)