У свечаној сали Факултетског већа Филозофског факултета Универзитета „Лоранд Етвеш” у Будимпешти, 30. априла 2026. године, одржана је промоција књиге историчарке уметности Ксеније Голуб под насловом „Православни манастир Грабовац – Српско уметничко наслеђе у Мађарској у 18. веку”. Догађај је окупио бројне представнике академске заједнице, Српске православне цркве, културних институција, као и заинтересовану публику.

Промоција је организована у сарадњи Српске православне епархије будимске, Српског црквеног музеја у Сентандреји и Центра за религијске студије Филозофског факултета, у оквиру Мађарско-српске културне сезоне. Пратећи програм чинила је изложба фотографија Ивана Јакшића, посвећена манастиру Грабовцу, која је свечано отворена након излагања.

Скуп је започео поздравним говором Његовог Високопреосвештенства архиепископа и митрополита Лукијана Пантелића, који је истакао значај очувања духовног и културног наслеђа Срба у Мађарској, и нагласио како манастир Грабовац, свето место Срба у Мађарској, није само духовно уточиште, него и значајан културни и уметнички центар, место сабирања, стваралаштва, место тихог, али снажног сведочења лепоте вере и зрачења уметности, у архитектури и у живом предању.

У наставку програма окупљенима се обратио и декан Филозофског факултета Давид Бартуш, који је у свом поздравном говору посебно нагласио важност научне сарадње и интеркултурног дијалога. Након тога уследила су стручна излагања. Професор емеритус Балаж Дери надахнуто је говорио о лепоти православне литургије и о црквеном појању које чува неке архаичне елементе управо у дијаспори, као кључним елементима српске црквене културе, указујући на њихову улогу у обликовању идентитета заједнице.

Ауторка књиге, Ксенија Голуб, у свом излагању под насловом „На маргине једне монографије – улога фотографије у истраживању Грабовачког манастира” представила је истраживачки процес и посебно се осврнула на значај фотографија као извора у проучавању манастира, истичући да визуелна документација често открива детаље који измичу писаним изворима.

Историчар уметности Силвестер Тердик говорио је о манастиру Грабовцу као свеобухватном уметничком делу, наглашавајући континуитет традиције и њен значај у ширем црквено-уметничком контексту.

Посебан део програма било је отварање изложбе фотографија Ивана Јакшића, о којој је говорио Коста Вуковић, директор Српског црквеног музеја у Сентандреји. Он је истакао да Јакшићеви радови не представљају само документарну вредност, већ и уметнички доживљај манастирског простора, који доприноси бољем разумевању културног наслеђа.

Модератор скупа био је доцент Миклош Иштван Фелдвари, који је вешто водио програм и повезивао тематске целине.

Изложба је након свечаног отварања била доступна посетиоцима до вечерњих часова, а присутни су имали прилику да у непосредном контакту са ауторима и учесницима разговарају о темама које су обележиле овај значајан културни догађај.

М. С.