У Текелијануму у Будимпешти је 23. априла одржана промоција књиге „Крај бала вампира“ аутора Милана Љепојевића из Републике Српске, дела које се бави темама историјског страдања српског народа, културом сећања и значајем очувања истине за будуће генерације. Свечаност је окупила представнике дипломатског, културног, црквеног и јавног живота, као и бројне госте, међу којима су били ученици и професори Српске школе „Никола Тесла“ у Будимпешти, као и представници српске заједнице у Мађарској.

Организатори догађаја били су Задужбина Текелијанум и амбасадорка Босне и Херцеговине у Мађарској Биљана Гутић Бјелица, а промоцији су присуствовали и амбасадорка Србије у Будимпешти Александра Ђуровић, др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској, представници дипломатског кора, српских институција и организација у Мађарској, као и бројни пријатељи књиге и писане речи.

На почетку скупа присутне је поздравио протојереј Зоран Остојић, поручивши да се у васкршњем периоду најбоље може говорити о темама страдања и наде. Истакао је да после страдања увек долази Васкрсење и да је то пут којим пролази сваки верник, али и читав народ. Нагласио је да српски народ кроз историју много пута страдао, али је увек налазио снагу да опстане.

Амбасадорка Биљана Гутић Бјелица подсетила је да датум промоције није случајно изабран, већ да је повезан са важним историјским датумима из периода Другог светског рата. Подсетила је на пробој последње групе логораша из Јасеновца 22. априла 1945. године, када се спасло само 128 заточеника. Навела је да је у систему логора Јасеновац страдало око милион људи, док је само у Доњој Градини убијено око 700.000 жртава, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и око 20.000 деце. Поручила је да ове бројке обавезују на трајно сећање и поштовање невино страдалих, као и да млади морају познавати историју свог народа како би градили сигурнију и праведнију будућност.

Посебно је истакла да Срби нису мали народ, већ велики народ који је кроз историју поднео огромне жртве. Закључила је да је неопходно да из прошлости учимо, препознајемо опасности у будућности и не дозволимо да се слична страдања икада понове.

О књизи су говорили и преводилац на мађарски језик Јожеф Шутуш и рецензент проф. др Саша Мићин, професор Факултета безбедоносних наука Универзитета у Бањалуци. Шутуш је истакао да књига није само сведочанство о страдању српског народа, већ дубоко трагање за истином, нагласивши да је настојао да на мађарски језик пренесе не само речи, већ и дух истине и правде. Посебну поруку упутио је младима, позвавши их да истину траже у књигама и провереним изворима, а не у површним садржајима са друштвених мрежа.

Проф. др Саша Мићин оценио је да је „Крај бала вампира“ дело које подсећа народ ко је, шта је и одакле потиче. Нагласио је да су овакве књиге важан ослонац будућим генерацијама, јер чувају истину, искуство и национални идентитет. Поручио је да народ који заборави себе и своју историју престаје да буде народ.

Аутор књиге Милан Љепојевић, новинар и публициста,  поручио је да је књига настала из потребе да се сачува истина о страдању српског народа и да будуће генерације знају шта се догодило. Нагласио је да дело није писано из мржње, већ као сведочанство и опомена да се таква страдања више никада никоме не понове.

Говорећи о личном породичном страдању, навео је пример породице Перишић из села Јабланица, која је бројала више од 100 чланова, а до 1945. године у животу су остале само две жене. Подсетио је и да су његовог прадеду усташе убиле 1942. године на кућном прагу, пред очима породице.

Љепојевић је истакао да књига обрађује четири велика страдална периода српског народа: геноцид у НДХ, дешавања у Сребреници, ратове деведесетих и НАТО агресију 1999. године. Осврћући се на НАТО бомбардовање, подсетио је да је убијено око 3.000 људи, међу којима и деца, а посебно је поменуо трогодишњу Милицу Ракић као симбол невино страдале деце током агресије.

Посебан део вечери био је посвећен дружењу са публиком, када је аутор поклањао примерке књиге на српском и мађарском језику присутним гостима.

У завршној речи отац Зоран Остојић поручио је да српски народ, упркос страдањима кроз историју, остаје народ који памти, верује и траје. Нагласио је да сећање на пострадале мора бити испуњено поштовањем и достојанством, оценивши да је ово вече било симболичан венац на њихове гробове и запаљена свећа за све невине жртве.

Жаклина Богдановић