Крстови поред путева вековима су присутни и на панонским просторима. Многи су настали у 18. и 19. веку и временом обнављани, па рушени и поново подизани, пратећи судбину народа који их је постављао.
У Сиригу је 14. априла ове године, на иницијативу одборника Андраша Аврамова, обновљен и постављен један од старих српских крстова. Освештао га је јереј Милан Ерић, који је том приликом очитао молитву и затражио благослов за ово место, његове становнике и околна поља.
Према доступним подацима, о онима који су подигли првобитни крст нема сачуваних записа. На његовом месту је 1917. године Јован Ђорђевић подигао нови крст, који је временом значајно пропао. Године 1997, на иницијативу Радована Беланчића, крст је поново постављен захваљујући заједничком залагању мештана. Данас је на месту дотрајалог крста постављен нови, који ће наставити да сведочи о историји и присуству српске заједнице у овом крају.
Захвалност је упућена свима који су на било који начин допринели да овај симбол остане део пејзажа и наслеђа Сирига.
О значају ове обнове говорио је и Милан Ђорђевић, један од малобројних Срба у овом насељу који верно чува традицију и веру:
„Био сам у срећној прилици да ми се Андраш Аврамов обрати поводом могућности обнове. Нажалост, број српске заједнице у Сиригу се у последњим годинама смањио. Пошто су моји дедови били локални Срби, а поменути Јован Ђорђевић био мој рођак, ово је за мене била велика част и прилика да одамо поштовање старим Србима. Мајстору Иштвану Шипошу помагао сам у уклањању старог крста, изради новог и његовом постављању. За мене је посебан осећај видети да се сећање на једну, полако нестајућу заједницу сматра важним за очување, и што сам и сам могао бити део тога.”
Тако обновљени крст у Сиригу не представља само верски симбол, већ и тихи подсетник да су трагови једне заједнице вредни очувања – чак и онда када она бројчано нестаје.
Сања Симулов