Билатерална сарадња у светлу нових промена. После политичког заокрета у Будимпешти, поставља се питање шта чека српско-мађарске политичке и економске односе и да ли у Бриселу треба очекивати промену гласа подршке убрзању преговора око приступања Србије Европској унији.
Политичке промене у Мађарској, оличене у мандату који је за састав владе добио Петер Мађар, отварају низ питања за српско-мађарске односе, од будућности инвестиција, преко редефинисања билатералних односа, до улоге Будимпеште као једног од најгласнијих заговорника проширења Европске уније. Реч је о три међусобно повезана процеса који су последњих година функционисали у својеврсној политичко-економској симбиози.
Током претходне деценије, односи између две земље развијани су уз снажан политички импулс који су персонификовали Виктор Орбан и Александар Вучић. Тај однос није био само симболичан, јер га је пратио раст трговинске размене, интензивирање инфраструктурних пројеката и видљиво повећање мађарских инвестиција у Србији, посебно у северним деловима земље.
НОВА ФАЗА БИЛАТЕРАЛНИХ ОДНОСА
Односи између Мађарске и Србије тако улазе у нову фазу, која ће вероватно бити мање обележена личним политичким везама, а више сопственим интересима, ставом према заједничкој ЕУ стратегији и економским факторима. Уколико нова влада у Будимпешти успе да пронађе баланс између европских обавеза и регионалних интереса, могуће је да ће односи са Србијом ући у стабилнију, иако можда мање интензивну фазу, оцењују аналитичари. У супротном, регион би могао да се суочи са редефинисањем политичких и економских токова, чији би ефекти бити видљиви наредних неколико година.
Према подацима Републичког завода за статистику Србије, Мађарска се последњих година стабилно налази међу значајнијим трговинским партнерима Србије, док је вредност међусобне робне размене премашивала неколико милијарди евра годишње. У истом периоду, мађарске компаније и финансијске институције шириле су присуство, од банкарског сектора и енергетике до пољопривреде и малопродаје. Ипак, део критички оријентисаних аналитичара оцењује да су ове инвестиције често биле подстакнуте политичком блискошћу, што би, према тим виђењима, сада могло да отвори питање њихове дугорочне одрживости.
По њима, не треба потценити улогу политичког фактора у економским односима Будимпеште и Београда. Ако нова влада у Мађарској одлучи да смањи политички интензитет сарадње, то не значи аутоматски повлачење капитала, али може значити промену критеријума, мање политичких, а више тржишних.
Чини се да управо у тој могућој промени критеријума лежи кључна дилема: да ли ће мађарске инвестиције наставити да расту или ће ући у фазу стагнације? Званичници у Београду очекују континуитет, па је тако министар финансија Србије Синиша Мали недавно изјавио да Србија остаје отворена за инвеститоре из Мађарске и да очекује наставак успешне економске сарадње, без обзира на политичке промене.
Са друге стране, из Будимпеште стижу опрезније поруке. Један од економских саветника блиских новој политичкој већини, Габор Золтан, истиче да ће „нова влада пажљиво преиспитати све спољне инвестиционе токове како би се осигурало да буду у складу са дугорочним интересима мађарске економије и правилима Европске уније”.
Овакав приступ могао би посебно да утиче на пројекте који су били део шире геополитичке стратегије, попут инфраструктурних иницијатива финансираних уз подршку Kине. Међу њима се издваја модернизација железничке пруге између Београда и Будимпеште, пројекта који је често представљан као симбол стратешког повезивања региона. Док у Србији влада уверење да ће пројекат бити завршен према плану, у Мађарској се у опозиционим круговима често постављало питање његове исплативости и усклађености са европским стандардима. Према последњим информацијама, саопштеним пре избора у Мађарској, путнички возови на целој дужини ове пруге могли би да крену током лета, што је још једно у низу одлагања пуштања у рад мађарске деонице.
Досадашња блискост између Орбана и Вучића омогућавала је брзу координацију и међусобну подршку на међународној сцени. У том контексту, Мађарска је често играла улогу заступника Србије унутар ЕУ, залажући се за убрзање преговора о чланству и ублажавање критика из Брисела. Мађарска је, како оцењују посматрачи, била један од ретких гласова који је доследно подржавао Србију у процесу европских интеграција. Ако нова влада, евентуално, промени тај приступ, Србија ће морати да тражи нове савезнике унутар Уније, поручују они.
У Бриселу се ова промена пажљиво прати. Дипломатски извори из институција ЕУ наводе да би нова мађарска влада могла да заузме „кооперативнији и мање конфронтациони став” према европским политикама, што би индиректно могло утицати и на динамику проширења. Другим речима, Будимпешта би могла да смањи индивидуалне иницијативе у корист усклађивања са већинским ставовима унутар Уније.
ШИРИ РЕГИОНАЛНИ КОНТЕКСТ
Промена власти у Мађарској долази у тренутку када се цео регион суочава са изазовима, од енергетске транзиције до геополитичких тензија. Зато ће одлуке нове владе, по свему судећи, имати ефекат који превазилази билатералне односе. У том смислу, посебно је важно питање енергетике. Мађарска и Србија су последњих година сарађивале на пројектима који укључују снабдевање гасом и диверзификацију извора енергије. Евентуално дистанцирање Будимпеште од руских енергената, под притиском ЕУ, могло би да има директне последице и по Србију. За сада, међутим, у проценама ових питања доминира опрезни оптимизам. У привредним круговима у обе земље истиче се да су економске везе довољно снажне да издрже политичке промене. Бизнис, кажу они, тражи стабилност и профит, а не идеологију и напомињу да инвеститори пажљиво прате сигнале нове владе, али не планирају нагле потезе.
За Србију то отвара сложену ситуацију. С једне стране, евентуално приближавање Мађарске „главном току” ЕУ политике, могло би да значи стабилнији и предвидљивији оквир за преговоре. Са друге стране, евентуални губитак снажног билатералног заговорника могао би да успори проширење.
У самој Мађарској, питања односа према Србији део су шире расправе о спољнополитичком курсу земље. Посматрачи оцењују да се не ради о томе да ли ће Мађарска бити „за или против Србије”, већ како ће дефинисати своје место унутар ЕУ. Подршка проширењу највероватније за Мађарску остаје важна, али треба очекивати да ће бити заснована на „јасним критеријумима и заједничким европским вредностима”, како се у Бриселу често формулише ова област.
То наговештава могући заокрет од персонализоване дипломатије ка институционалнијем приступу. За разлику од претходног периода, када су лични односи лидера често играли кључну улогу, нова фаза могла би бити обележена већим ослањањем на формалне механизме и процедуре, очекују аналитичари.
Истовремено, питање мањина остаје важан и за сада стабилан сегмент односа. Мађарска заједница у Војводини и српска заједница у Мађарској, традиционално су мостови сарадње између две државе. Ипак, аналитичари упозоравају да би промене у буџетским приоритетима нове владе могле да утичу на ниво подршке пројектима у области културе и образовања.
Д. Ј.