Скоро недељу дана након парламентарних избора у Мађарској, у којима је покрет „Тиса”, окупљен око свог лидера и кандидата за премијера Петера Мађара, остварио убедљиву победу, политичка сцена још увек није ушла у фазу извесности. За наш лист др Милан Степанов анализира стање након парламентарних избора у Мађарској
Мађарска јавност и даље нагађа у погледу политичког, идеолошког и економског курса нове владе у настајању. Партија Тиса је, додуше, објавила свој предизборни програм на више стотина страна, али сада сви очекују онај прави, оличен у структури владе, конкретним плановима, програмима и активностима, као и буџетским одлукама.
Економски изазови
Идеолошка и социјална разноликост бирачког тела Тисе не представља само политички, већ и економски ризик. Док год економија функционише без већих потреса, таква структура може остати стабилна. Међутим, у условима кризе, управо овакве формације показују се као најрањивије. Различита очекивања бирача, од социјалних мера до тржишних реформи, лако могу прерасти у политичке сукобе унутар саме странке. У том контексту, не треба искључити ни могућност да се садашње јединство временом распадне, посебно уколико дође до измена изборног закона које би омогућиле лакши улазак мањих политичких странка у парламент. У таквом сценарију, Тиса би већ на наредним изборима могла да се појави не као јединствен политички субјект, већ као више идеолошки профилисаних партија насталих из њеног садашњег корпуса.
Судбина овог политичког пројекта у великој мери ће зависити од економских резултата. Значајан део предизборних обећања Тисе односио се на побољшање животног стандарда. Кључно је питање шта је од тога оствариво у датим околностима. Прва година власти могла би бити пресудна. Средства и фондови Европске уније, који су до сада били замрзнути, представљају потенцијални финансијски ослонац нове владе.
Спољна политика
На плану спољне политике, нова влада најављује јасан заокрет ка тзв. атлантистичком курсу. Тај правац подразумева не само чвршће позиционирање унутар евроатлантских структура, већ и настојање да се релативно брзо нормализују односи са кључним центрима моћи унутар Европске уније. Најављени избор нове шефице дипломатије, Аните Орбан, тумачи се као позитиван сигнал у том правцу. Као политичарка са јасно профилисаним спољнополитичким ставовима, она ће, по свему судећи, имати задатак да у релативно кратком року ублажи тензије које су обележиле претходни период. У том процесу, неће изостати ни подршка самог премијера, али ни спремност европских институција да на такву промену курса одговоре позитивно. Ипак, остаје отворено питање трајања тог почетног периода међусобног разумевања.
Већ током кампање, Петер Мађар је најавио могућност „одрицања од једног малог дела суверенитета”. У том контексту помињало се питање приступања Европском тужилаштву. Иако је формално реч о телу са јасно дефинисаним надлежностима, пре свега у области заштите финансијских интереса Уније, у политичком дискурсу постоји страх од потенцијалне политичке злоупотребе тог органа.
Други, додуше дугорочни, пројекат који може да утиче на суверенитет Мађарске јесте потенцијално увођења евра. Такав потез би значио суштинску промену економског модела: одустајање од сопствене монетарне политике, контроле каматних стопа и могућности корекције курса националне валуте. Истовремено, улазак у еврозону додатно би везао Мађарску за институционални оквир Европске уније, чинећи сваки будући покушај евентуалног дистанцирања знатно сложенијим.
Посебно осетљиво остаје питање односа према рату у Украјини и ширем спољнополитичком курсу Европске уније. Најава да ће Мађарска одустати од вета на кредитни пакет намењен Украјини, али истовремено остати изван круга директних кредитора, указује на покушај балансирања између новог политичког усмерења и ограничења која произилазе из економске реалности. Међутим, одрживост такве позиције на дужи рок остаје неизвесна, посебно уколико се рат продужи и финансијски захтеви додатно повећају.
Шта ће бити са српско-мађарским односима?
За српску заједницу у Мађарској посебно је важно и осетљиво питање шта ће се дешавати у будућности на релацији Србије и Мађарске, да ли ће односи између две државе, који су тренутно на историјски високом нивоу, „преживети” смену Виктора Орбана са чела мађарске владе. Политика приближавања Будимпеште Београду била је један од препознатљивих елемената Орбанове политике. У основи те визије налазила се идеја о јачем регионалном повезивању унутар Централне Европе, неформалном савезу држава које би, ослањајући се једна на другу, могле ефикасније да одговарају на спољне политичке и економске притиске. У том оквиру, Србија је заузимала посебно место, не само као сусед, већ и као кључна тачка у контроли миграционих токова ка територији Мађарске.
ШТА ОЧЕКУЈЕ СРПСКУ ЗАЈЕДНИЦУ У МАЂАРСКОЈ?
Срби у Мађарској су у значајној мери профитирали од добрих српско-мађарских односа, као и од позитивног приступа владa Виктора Орбана према националним заједницама у Мађарској. То је било део шире стратегије Фидеса, према којој су Мађари ван граница интегрални део мађарске нације, којима треба обезбедити најшира колективна права у државама у којима живе. Мађари у Војводини већ дуго представљају важан политички фактор у Србији као партнери владе Александра Вучића, док су Срби у Мађарској, као малобројна али историјска национална заједница, убирали плодове тих унапређених односа. На жалост, све пружене могућности нису у потпуности искоришћене (сетимо се поново неуспелих пројеката у Сегедину и Батањи), што се, међутим, пре може приписати нестручности и слабостима појединаца унутар саме наше заједнице, него политици мађарске владе.
У новим политичким околностима, кључно питање гласи: да ли ће се досадашњи модел подршке националним заједницама наставити, и у ком обиму? Одговор на то питање зависиће од више фактора: од општег политичко-идеолошког усмерења нове владе, преко економске ситуације, до стања српско-мађарских односа, као и до способности наше заједнице да артикулише своје интересе и искористи расположиве могућности. За сада, извесно је само да нам предстоји период прилагођавања. Да ли ће он донети континуитет или промену, биће једно од важнијих питања за Србе у Мађарској у блиској будућности.
Прве интеракције након избора не указују на једноставан наставак такве политике. Размена оштријих изјава између Александра Вучића и Петера Мађара наговештава да лични односи између њих неће бити на нивоу који је карактерисао претходни период. У дипломатији, међутим, лична дистанца не мора нужно значити и структурно погоршање односа. Упркос могућим политичким разликама, економске везе између две земље у последњој деценији су значајно ојачале, те се у аналитичким круговима процењује да оне неће бити лако доведене у питање. У том контексту, посебно место заузимају интереси компаније МОЛ групе, која и даље показује амбицију да прошири своје присуство кроз преузимање већинског пакета Нафтне индустрије Србије. Сигнали у том погледу су и даље позитивни са обе стране. Све то указује на могућност да српско-мађарски односи у наредном периоду уђу у фазу „рационализације”: мање политичке блискости, али уз очувану економску сарадњу.
Милан Степанов