Ластић се најпре осврнуо на историјат првог српског културног часописа под називом Српски летопис, чије је издавање покренуто у Пешти, 1824. године, са ознаком за 1825. годину, у којој су изашла још два броја. Обележавање 200 годишњице било је уприличено 2024, а протегло се и на 2025. годину.

Матица српска и Српски институт су приредили успешан скуп у згради Мађарске академије наука, о чему је већ било речи. Тада се родила идеја да се поводом ове годишњице припреми осма ролап изложба Српског института на тему 200 година Летописа Матице српске, која се састоји од десет ролапова. Ролапови су двојезични, на српском и мађарском језику, тако да могу бити занимљиви и за мађарску публику.

Обрађене су теме о историјату Срба  у Будиму и Пешти до средине 19. века, у периоду од 1830. до 1864. године. Друга тема која је обрађена односи се на Будим и Пешту, најважније друштвене и културне центре целокупног Српства у време настанка Летописа. У то време у Будиму и Пешти постоји јака српска друштвена целина, седиште Будимске епархије, трговачка и занатлијска заједница.

У то време, 1813. године је у Пешти приказана прва јавна српска представа, што представља почетке српског позоришног живота. Почетком 18. века половина становништва у Будиму је говорила српски, а у Пешти је четвртина становништва била православна. Покренути су српски листови, Српски народни лист, Српске народне новине, основан је Текелијанум. Пешта је и јак универзитетски центар, постоји штампарија Угарског краљевског универзитета, где се штампају српске књиге. Све ово је привлачило интелигенцију. Пре 1848. године Будим и Пешта су били мултикултурални градови.

На два ролапа су стављене мање познате илустрације и истакнуте личности на које раније није скретана пажња, на пример Јован Мушкатировић, родом из Сенте, један од првих сенатора у Пешти и први српски адвокат, затим председници Матице српске Павле Којић и Павле Трифунац, митрополит Павле Ненадовић, илустрација турског хамама Рудаш, градитеља Мустафе Соколовића, блиског рођака Мехмед Паше Соколовића, будимског паше средином 16. века.

„Указали смо и на присуство српских елемената, било које вере, за време турске владавине. На ролаповима се налазе информације и о самом оснивању Летописа, оснивачу и првом уреднику Георгију Магарашевићу, професору новосадске гимназије. Пажњу смо посветили и садржају првог броја Летописа, који је имао и календарски део. Постоји ролап који указује на везу оснивања Матице српске и Летописа. Матица српска је настала да се обезбеде средства за излажење Летописа. У томе су кључну улогу имали српски трговци на челу са Јосифом Миловуком. Било је ту и других покушаја и покретача, постојала је и 'Даница', Вука Караџића и људи који су желели нешто ново и модерније. Скренуо бих пажњу на још два ролапа. Један се бави питањем пренумераната, где је дата статистика претплатника од оснивања до 1851. Највише је било трговаца и свештеника, затим правника, службеника, професора, учитеља, студената и занатлија. На ролаповима се виде и карте места у којима су претплатници живели. Највише их је из Срема, Баната и Бачке, као и из унутрашњости Мађарске. Последњи ролап је посвећен истакнутим интелектуалцима, уредницима Летописа, од оснивања до Првог светског рата. Било их је дванаесторо, од којих је приказано њих десет, чије портете поседујемо, са кратким биографијама. Интересанто је да је у почетку излазило четири броја годишње и то у време вашара у Пешти, мада је било периода када лист није могао да излази у толиком броју”, рекао нам је, поред осталог, Пера Ластић.