С предзнањем да „Књижевне новине” током 78 година свог постојања нису имале уредницу, већ увек уреднике, позната књижевница Гордана Влајић прихватила је изазов да уређује најпознатији српски књижевни лист, са веома дугом и богатом традицијом. У разговору за наш лист подсећа да град Београд већ другу годину заредом издваја „нула динара”за ово гласило, а да се знаменита зграда Удружења књижевника Србије дуго година не одржава онако како доликује једном таквом здању.
Гордана Влајић (1959, Панчево) је књижевница која је објавила више од двадесет књига и добила низ значајних књижевних и друштвених признања за свој рад. Пише прозу и поезију за одрасле и децу, као и књижевне есеје, критике и рецензије. Дипломирала је на Факултету политичких наука и специјализирала односе с јавношћу. Од 2022-2024. била је заменица председника Удружења књижевника Србије, а од септембра 2025, главна је и одговорна уредница „Књижевних новина”, гласила Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Панчеву.
Госпођо Влајић, како видите улогу овог гласила данас, у време када се читаоци, а чини се и писци, све више селе на дигиталне платформе?
„Књижевне новине” су преживеле цензуре, транзиције, афере, ратове, измишљотине, анегдоте, дигитални хаос... Ове новине се неће такмичити, већ ће поштујући савремене медије и комуникацијска средства понудити пакет аранжман. Овако: најпре смо листу за књижевност, културу и друштвена збивања што стоји у заглављу овог двомесечника, додали слоган: „Новѝне за обликовање времена”. Хомонимски смо разиграли новину и као лист и као новост, решени да се потрудимо да објављујемо најбоље што српска, регионална књижевност, али и шира међународна књижевна сцена имају да понуде. Негујемо дијалог и размену идеја. Дајемо простор младим, неафирмисаним ауторима. Пратимо актуелности у књижевном и културном свету. Доносимо преводе иностраних писаца по први пут на српски језик. Анимирамо издаваче да обрате пажњу на те преводе. Уједно, чувамо достојанство писане речи, језичке културе и комуникације. Дакле, желимо да креирамо парче културног простора квалитетно обликујући време читалаца.
Да ли планирате промене у уређивачкој концепцији листа или ћете инсистирати на континуитету досадашњег концепта?
Промене планирамо и лагано их уводимо ослушкујући реакције претплатника, као и сугестије компетентне јавности коју видимо као будуће читаоце. Формат смо за сада оставили, јер асоцира на времена када су се новине читале лагано и са поверењем у прочитано. Када текстови нису били вулгарно дречавих, већ мудрих наслова. Да бисмо оправдали винтиџ формат определили смо се за хартију која светло смеђим тоном мирише на кафу коју ваља испијати током читања. „Јеретички” смо увели укрштеницу, али садржај чине појмови и имена из домена књижевности, језика итд. Ту су и нове рубрике: велики интервју са наднасловом „Етика супротстављања” који ради Ђорђе Сибиновић чија се ерудиција овде не може побројати с обзиром да сте ме ограничили бројем карактера :); „Умивање ума” Бранке Селаковић је још једна од нових ауторских рубрика чији је циљ да изазове аналитичко размишљање на ангажоване теме; рубрику „Јубилеји великана” пише проф. др Јовица Тркуља подсећајући нас на великане из српске прошлости; простор посвећујемо и књижевности за децу захваљујући предусретљивости Бранка Стевановића да уређује страну „Реци деци”...
Да ли ће у Вашем уредничком мандату бити простора и за регионалну српску књижевност?
Драго ми је да то питате, јер то значи да смо препознали жеље и интересовања. Одмах смо установили рубрике „Региони” и „Дијаспора”. Ту објављујемо поезију, кратке приче, приказе, есеје аутора из екс-ју региона, као и из дијаспоре. Поред тога рубрику „Креативно читање” уређује један од српских издавача који скреће пажњу на иностране ауторе, док у рубрици „По први пут на српском језику” објављујемо преведену поезију или приче иностраних аутора премијерно их представљајући српском читалаштву.
Ваши претходници су, колико је познато, имали велике проблеме да обезбеде континуитет у финансирању новина. Има ли светла на видику?
Током претходних седам месеци, колико сам на месту главног и одговорног уредника „Књижевних новина” послала сам око 700 имејлова и не знам колико порука; имала сам бар педесетак састанака и сусрета, а све са циљем да спасимо часопис који су уређивала најзначајнија имена југословенске и српске књижевности. Одзив на моје апеле није спектакуларан, али они који су прихватили да помогну то су учинили на начин који ће подробно бити описан у једном од наредних бројева, јер имена донатора треба запамтити као узор за генерације које долазе. Помогли су у већој или мањој мери, сходно могућностима, од појединаца до компанија, али обавезно срчано и великодушно. Највећу сигурност да ће „Књижевне новине” не само опстати већ и вратити реноме какав су уживале осамдесетих година када је тираж био 15.000 примерака – улива ми састав редакције. Сви ти професионално итекако остварени људи налазе време и енергију да послове око „Књижевних новина” обављају без икакве финансијске или друге надокнаде, што аксиомски говори о њиховој љубави према овом делу традиције, али и будућности. Сваки члан ове редакције је у домену своје компетенције помогао и помаже у креирању и настајању „Књижевних новина” које заједнички осмишљавамо и по изласку анализирамо. У редакцији су: Ђорђе Сибиновић (заменик гл. и одг. уредника), проф. др Александра Михајловић, глумац и писац Милан Цаци Михаиловић, проф. др Мина Ђурић, сатиричар Александар Чотрић, књижевник Новица Соврљић (КиМ), књижевник Ђорђе Брујић (Црна Гора), студенткиња књижевности Христина Мрша (Република Српска), писац за децу Бранко Стевановић, мр Јована Милованчевић (Радио Бгд 2), др Угрин Поповић, теолог, др Александра Павићевић, књижевница и антрополог, новинарка и књижевница Бранка Селаковић, проф. др Милутин Ђуричковић и књижевница Гроздана Лучић Лалић.
Највише нас радују нови претплатници и, наравно, обновљене претплате. То је неупитна и извесна узајамна добит. „Књижевне новине” излазе двомесечно на 32 стране, продају се на неколико места у Београду, Врању и Панчеву, а тражимо заинтересоване књижаре да продајна места учинимо бројнијим. Ипак, најсигурније је да новине стижу на кућну адресу. За уплате из иностранства претплата је 50 евра и 70 евра (авион), односно у одговарајућем износу у другој валути. Уплате из иностранства врше се код посредничких банака: DRESDNER BANK AG, FRANKFURT AM MAIN, GERMANY и AMERICAN EXPRESS BANK, LTD, NEW YORK, NY, UNITED STATES на рачун KOMERCIJALNA BANKA А.D. Beograd, SWIFT-BIC: KOBBRSBGXXX, Svetog Save 14, Beograd, Srbija, са назнаком у корист УКС, Француска 7, Београд, Србија, број рачуна: RS35205000702541600067. Доказ о уплати треба послати имејлом на адресу: knjizevnenovineuks@gmail.com
Разговор водио: Драган Јаковљевић