У двојезичнoj српскoj основнoj школи у Батањи последњих недеља влада посебна, тиха чаролија, она која се рађа међу страницама књига. Читалачки клуб, покренут као топла и креативна иницијатива, прерастао је у омиљени недељни догађај ученика трећег разреда, који са нестрпљењем ишчекују сваки нови сусрет.

Ову лепу акцију осмислила је учитељица Станислава, разредни старешина, са жељом да код деце подстакне љубав према читању, развијање маште и неговање српског и мађарског језика у двојезичном окружењу. Подршку су јој пружили и родитељи, који су од самог почетка препознали значај оваквог начина учења, па се читалачка авантура из недеље у недељу наставља, расте и добија све више на значају.
Сваке недеље, двоје ученика преузимају улогу „малих библиотекара“, доносећи своје омиљене књиге од куће и представљајући их другарима. На тај начин, учионица се претвара у живу библиотеку у којој се размењују приче, утисци и препоруке. Овај модел подстиче децу да буду активни учесници у настави, да самостално бирају литературу и да са поносом говоре о ономе што су прочитали.

Прве „мале библиотекарке“ биле су Јанка и Бланка, које су са великим узбуђењем представиле своје књиге и поставиле темеље ове дивне традиције. Њихов пример следили су и други ученици, па су улогу библиотекара већ преузели Левенте, Маћаш, Мирјана, Кинга, Грета, Кинче, Рајми… који су својим избором инспирисали другаре да закораче у нове светове маште, упознају различите јунаке и открију лепоту читања.
Током недеље, ученици читају изабране књиге у школи, али и код куће, а у петак их носе кући како би наставили читање у породичном окружењу. Већ наредне недеље нови ученици доносе своје књиге, чиме се круг читања и дељења непрестано обнавља. Ова динамика доноси свежину и узбуђење, јер свака недеља доноси нове приче, нове препоруке и нове мале библиотекаре.
Посебну вредност овог клуба чини атмосфера заједништва која се у њему гради. Ученици једни на друге утичу веома позитивно – подстичу се да читају више, да буду храбрији у изражавању свог мишљења и да са пажњом слушају друге. Кроз овај процес развија се и осећај заједништва, јер свако дете постаје важан део једне мале, али посвећене читалачке заједнице.
У времену када деца све мање времена проводе у друштву књига, а све више уз модерне технологије и игрице, значај овакве иницијативе је још већи. Читалачки клуб показује да књига може бити једнако занимљива, узбудљива и инспиративна, те да читање може постати навика која се негује са радошћу.
Читалачки клуб наставља да живи као леп пример како једна једноставна, али осмишљена идеја може да обогати школски живот. Он не само да подстиче љубав према читању, већ гради пријатељства, самопоуздање и трајне вредности које ће ученици носити са собом и ван школских клупа.

Станислава Ђенеш Екбауер