Када се постави питање колико Европа финансијски издваја за Украјину, најчешће се наводе само износи директне помоћи. Међутим, да би се разумела стварна цена рата у Украјини за ЕУ, потребно је гледати ширу слику: финансирање украјинске државе, рата, обнове земље, али и економске губитке Европе због енергената, санкција и наоружавања.
Према проценама међународних финансијских институција, Украјини је годишње потребно приближно 50 милијарди долара спољне финансијске помоћи само да би држава функционисала. Тај новац иде на пензије, плате у јавном сектору, школство, здравство, полицију, локалне буџете, социјалне програме, железницу, енергетски систем итд. Звучи невероватно, али највећи део тог украјинског цивилног буџета данас се финансира из иностранства, пре свега из ЕУ, пошто Украјина своје буџетске приходе троши, углавном, на вођење рата.
Други велики трошак за ЕУ је, управо, сам тај рат. Процењује се да је вредност војне помоћи, оружја, муниције, обуке, логистике и развоја војне индустрије, 50–60 милијарди долара годишње.
Трећа ставка је обнова уништене инфраструктуре. И у току рата Украјини су потребна средства за поправку електрана, далековода, мостова, железнице, водовода и стамбених зграда. Трошкови те хитне обнове већ сада износе најмање 10–15 милијарди долара годишње. Укупна цена обнове уништене украјинске инфраструктуре, након завршетка рата, биће много већа: процењује се на 500–600 милијарди долара у наредних десет година, након што рат коначно престане.
Када се саберу ове три главне ставке – функционисање државе, финансирање рата и обнова – долази се до закључка да Украјина у ратним условима „прогута” око 100 милијарди долара спољне помоћи годишње, а та цифра се неће смањивати још дуго година након завршетка ратних дејстава. Значајан део тог новца долази из Европе, директно или индиректно, преко буџета ЕУ, буџета појединачних држава-чланица, и кредита међународних финансијских институција.
Међутим, укупни трошак за Европу не лежи само у директној и индиректној помоћи Украјини. Један од највећих економских удара за европску економију био је прекид увоза јефтиних руских енергената. Европа је након 2022. године почела да увози скупљи течни гас и нафту са других тржишта, што је довело до раста цена струје, инфлације и пада конкурентности европске индустрије.
Други велики економски губитак је руско тржиште. Европске компаније су пре рата имале значајан извоз у Русију – машине, возила, фармацеутске производе, храну и индустријску опрему. Санкције су довеле до губитка тог тржишта, које сада заузимају азијске и домаће руске компаније. То је дугорочни губитак који се, такође, мери десетинама милијарди евра годишње.
Трећи важан трошак је нагло повећање војних буџета у Европи. Већина европских држава сада троши око или више од 2% БДП-а на војску. То значи десетине милијарди евра додатне војне потрошње сваке године. Европа, дакле, не плаћа само Украјину, већ и сопствено наоружавање, што је директна последица рата.
Ако се све ово узме у обзир – директна помоћ Украјини, скупља енергија, губитак тржишта, већи војни буџети и економске последице санкција – може се проценити да рат у Украјини Европску унију и европске економије у ширем смислу кошта неколико стотина милијарди евра годишње.
Милан Степанов