Наш саговорник је својим досадашњим стручним и друштвеним признањима ових дана придружио још једно, веома вредно. Секција сатиричара Удружења књижевника Србије наградила га је специјалном плакетом за животно дело, што је био непосредни повод за наш разговор са њим.

Господине Недучићу, шта вас је привукло превођењу управо хумора и сатире, жанрова који често зависе од суптилних језичких нијанси?

- Хумор, добра воља и ведрина су ми, кажу неки, особине још од детињства. Увек сам волео да читам хумористичке приче, причали смо их са пријатељима и много смо разговарали о свету хумора. У то време, у великој тајности, ширио се политички хумор, а то је била Ракошијева ера. Шале и досетке у политичком контексту биле су веома опасне. Многи људи су због уживања у хумору били изложени могућности да заврше у затвору. Уследила је Кадарова ера, када је јавни живот био опуштенији, не потпуно безопасан. Одрастао сам у таквим околностима и волео хумор, хумористичка и сатирична штива, било да су песме или прозна дела.

Када сам наишао на дела југословенских хумориста, већ сам био средњих година. Једна од мојих особина је да, када читам нешто на страном језику, обично то преводим на мађарски, обраћајући посебну пажњу на нијансе и тражећи најбољи превод, како би поента испала што јаснија. То је у преводима најважније, да слушаоци или читалачка публика одмах реагују. Можда је најтежа ствар у преводу учинити да поента звучи исто на другом језику, да би се постигао исти ефекат.

Kоји су највећи изазови са којима се срећете приликом превођењасрпског хумора на мађарски језик?

- Творци данашњег српског хумора су зрели писци који јасно виде неправде свог друштва, осећају их у људским интеракцијама и објављују их у преувеличаном, хумористичком облику. Превођење српског хумора на мађарски није тешко, јер су савремени српски писци који негују ове теме веома упознати са сваком вибрацијом, сваком манифестацијом свог друштва. Оно што га чини разумљивим и јасним и олакшава превод на мађарски jeзик јесте чињеница да су наши друштвени проблеми и невоље исти, што они покушавају да прикажу веома вештим нијансирањем.

Да ли постоје шале или сатирични елементи који су „непреводиви” и како се у тим ситуацијама сналазите?

- Наравно, постоје такве ситуације, али се дешавају веома ретко. Са тим се срећем посебно када преводим афоризме. Игра речи ствара такав проблем да их је немогуће увек тачно превести. Било би могуће смислити нешто друго уместо тога, али то не сматрам етичким. Стога, колико год да жалим због таквих афоризама, морам да их изоставим.

У неким случајевима је најупутније контактирати писца и консултовати се са њим о томе шта подразумева под речју или изразом који преводиоцу, евентуално, нису јасни. То увек доводи до резултата. Стога се не исплати скраћивати текст. То се дешава веома ретко, јер хумористи и сатиричари не користе компликован језик. Они покушавају да се обраћају широким масама на начин који је разумљив.

Шта за вас значи најновије признање које сте добили у Србији, од Удружења књижевника и колико награде, које сте и раније добијали, утичу на ваш рад?

- Једна лепа реч, један комплимент увек пријају човеку. Осећа да га неко поштује, цени и воли његов рад. Ако то једна заједница ради, то је другачије. Има много већу вредност. Човек види да иза тога не стоји једна особа, да није само појединац тај који цени и вреднује његов рад. У овом случају то је удружење стручних и талентованих људи, што награди даје посебан значај.

У овај посао се улаже много времена, док се једна књига преведе и објави, многи преводиоци су у дилеми да ли се исплати толики труд. Међутим, сматрам да мађарски читаоци заслужују да се упознају са свакодневним животом другог народа, суседне нације, њеним друштвеним проблемима, невољама и хумором.

Kоји савет бисте дали младим преводиоцима који желе да се баве превођењем књижевних дела, посебно хумора и сатире?

- Када сам био млад, није било никога да ми помогне, а нисам имао ни живи пример. То је дошло касније. У основи, људи једва да су имали приступ књигама. Али воља у мени је била несломљива, да користим своје способности и представим књижевност свог народа другом народу, који не може да чита и разуме оригинал, иако би им то могло пружити уживање и нова знања.

Дакле, прва ствар јесте осетити важност посла и бити му посвећен. Добро је познавати оба језика, осетити мале нијансе у оригиналу, које су веома важне. Такође је важно добро познавати језик на који преводите. Треба увек имати синониме у свом вокабулару и изабрати најприкладнијe. Веома је важно познавати литературу коју бирате за превод. Упознајте велике класике и савремене писце. Упознајте значајна дела и изаберите из њих онe које ће ваши читаоци волети. Ако бирате хумор и сатиру, важно је да будете мотивисани у томе. Волите их, јер ћете само на тај начин моћи да их верно преведете и учините их пријатним за читаоце.

Разговор водио: Драган Јаковљевић