У будимпештанском Националном театру je od 14. до 22. марта, po девети пут, одржан Фестивал „Jelen/lét” - Присутност. Посећеност је била велика, па се за многе представе тражила карта више. Ова својеврсна театарска смотра националних заједница на којој су се представили истакнути уметници народносних позоришта у Мађарској, привукла је како људе из струке, тако и медије.
Одиграно је двадесет пет позоришних представа, опера, оперета и музичких драма, девет у такмичарском програму, једна промоција књиге и једна филмска продукција. У питању је документарни филм редитеља Акоша Ковача под називом „Позориште из блата” о војвођанском Салашком театру, Tanyaszínház. Поред позоришта народности које живе у Мађарској, гостовало је и Војвођанско словачко позориште Бачки Петровац – ВХВ Петровец са драмом „Породичне приче”, ауторке Биљане Србљановић.
Пред почетак фестивала одржан је округли сто на коме се разговарало о садашњости и будућности позоришта у Мађарској. Фестивал је отворила државна секретарка Анита Киш Хеђи. Догађају је присуствовао и потпредседник Мађарског парламента Јанош Латорцаи. Директор фестивала је Андраш Частван, а Милан Рус, драмски уметник и Српско позориште у Мађарској, главни организатори, уз подршку Савеза народносних позоришта у Мађарској, Мађарског театролошког друштва.
Фестивал је отворила продукција „Баладе о Дунаву”, са хором „Свети Јеврем” и КУД-ом „Дунав”, који су извели спектакуларан музичко-плесни програм са играма и песмама народа из Карпатског басена. Исте вечери гледаоци су присуствовали дечјој представи Грчког позоришта „Амфитеатро”, под називом „Вангелијина таверна”, у режији Фотиоса Колатоса, посвећеној позоришном раду Карухе Вангелио и важном делу њене културне мисије. Она је са драмским групама и аматерским позориштима помогла да се грчки језик, књижевност и традиција очувају у грчкој заједници у Мађарској. Прве вечери су такође изведене: музичка трагикомедија „Бесмислени одраз у огледалу”, у режији Жолта Хорвата, продукција Театра „Романо” и копродукција Јерменског народног позоришта „Арташат” и Мађарског народносног театарског удружења под називом „Међународна крајња станица”, у режији Маргит Гарајски. Представа је настала на основу истинитих догађаја, и говори о сусретању људи различитих народности у чекаоници аеродрома, њиховим причама и судбинама.
Промоција књиге Мирка Митра Кркељића привукла је велики број посетилаца. У питању је илустрована приповетка под називом „Ту је и кад није”, са илустрацијама Андрее Шупут Марковић. По речима Милана Степанова, нашег истакнутог писца и стручњака за дечју књижевност, ова књига представља једно од визуелно најкомплетнијх издања у оквиру издаваштва Срба у Мађарској.
Српско позориште у Мађарској је на фестивалу гостовало са три представе. Једна од њих је и комедија апсурда са много музике, под називом „Куме, гдје ти је пиштољ“ - друштвена сатира прожета црним хумором, која истражује природу људског страха и жудњу за влашћу. Ово је копродукција Српског позоришта у Мађарској и Хрватског казалишта из Печуја, у режији Милана Руса. Улоге тумаче Стипан Ђурић, Дејан Фајфер, Золтан Молнар, Арпад Черник, Тибор Какоњи и Крунослав Агатић. За улогу у овој представи Стипан Ђурић је добио Посебну награду. За обе представе био је обезбеђен титл на мађарском језику. Српско позориште у Мађарској је представила и продукција „Ја, Карољи Гашпар”, у режији Пала Канде, који игра и главну улогу уз Викторију Бланку Бене, Атилу Палфалвија и Јаноша Дегија. Представа говори о првом преводиоцу Библије на мађарски језик, једној од многобројих личности српског порекла, које су стекле трајне заслуге у историји развоја мађарске културе.
Печујско хрватско казалиште је на фестивал дошло са представом „Тотови”, великог мајстора гротеске Иштвана Еркења, а у режији Јожефа Бодоњија. Улоге су играли Стипан Ђурић, Дејан Фајфер, Доминик Караула, Селена Андрић и Вања Чича. Радња ове комедије, која је играна у такмичарском програму, одвија се у Другом светском рату и приказује свакидашњу зависност малог човека од власти. Зачињена је гротескним хумором и завршава се трагедијом.
Словаци и позориште „Цервинус” су се у такмичарском програму представили продукцијом под називом „Три ћерке Тамаша Олеја”, у режији Жолта Пожгаија. Ово је прича о тешком животу сељака и њиховим животним изборима.
Једна од три ромске представе, која је ушла у такмичарски програм је продукција ромског позоришта „Караван” и главног продуцента Оскара Њарија, монодрама „Мајка”. Ову потресну монодраму на тему холокауст изврсно је одиграла Силвија Њарио и освојила награду за најбољу женску улогу, поред Алисе Лацко. Ана Варшањи је однела награду за најбољи драмски текст, а Рожа Фаркаш за најбољу музику.
Немачку народност је представило позориште Дојче Буне са комедијом „Модерне сирене”, која говори о очувању животне средине. Представа је такође била у такмичарском програму, а режирао је Роберт Арнолд.
У такмичарски програм ушла је и опера Украјинског позоришта у Мађарској под називом „Рано у недељу”, у режији Ладе Шиленко, која говори о животу Рома у прошлом веку. Посебну награду за улогу добила је Дарја Литовченко.
У гала програму Фестивала „Присутност”, 22. марта, приказана је кореодрама Грчког позоришта „Амфитеатро”, под називом „Антропос”. За режију овог изузетног музичко-плесног доживљаја награду је добио Фотиос Колатос. У свечаној атмосфери свим учесницима су подељене плакете, као и награде за најуспешније учеснике. Представе је оцењивао жири у саставу: председник Андраш Патаки, добитник престижне награде „Јасаи Мари” за режију и Заслужни уметник, Иштван Мико, добитник престижне награде „Јасаи Мари”, Заслужни и Истакнути уметник и Петер Бенке, добитник престижне награде „Јасаи Мари”, Заслужни и Истакнути уметник. Они су истакли висок глумачки ниво и велику конкуренцију на овогодишњем фестивалу. Посебно су похвалили тријумфалну представу „Једнорог”, која је однела три прве фестивалске награде.
ЖИВОТНА ПРИЧА МОНИКЕ ПЕШИЋ
У такмичарски програм увршћена је монодрама „Једнорог”, рађена по тексту Монике Пешић и драматуршкиње Лауре Тополчањи, у режији Анастасије Каргине, а у извођењу драмске уметнице Алисе Лацко. Представа говори о последњим годинама живота Монике Пешић (1976–2024) и њеној борби са опаком билешћу. Глумица Народног позориша у Суботици је у више наврата била гост уметник у Српском позоришту у Мађарској. Текст „Једнорога” са мађарског је превео Арпад Черник. Представа је одушевила и публику и жири и однела три фестивалске награде, за најбољи драмски текст, за најбоље глумачко остварење и за најбољу режију.
Током програма одржано је сећање на оснивача фестивала Ласла Гергеја, трагично преминулог пре више година, а његова „Путујућа награда” уручена је словачком позоришту „Вертиго”, који је на фестивалу одиграо представу „Не бојимо се змија”. Награду је преузела драматуршкиња и оснивач овог позоришта Данка Онодиова.
Фестивал је затворио Милан Рус са својом хармоником и песмом „Ja нисам лош” (Nem vagyоk rosz).
Катарина Павловић Бачи
Фото извор: https://jelenletfesztival.hu/