По веома хладном и кишном времену у суботу 28. марта са почетком у 14 сати на мохачкој Водици месни парох о. Јован Бибић и печујски парох о. Милан Ерић, уз саслужење ђакона Андраша Штријка обавили су освећење обновљене српске капеле посвећене Успењу Пресвете Богородице која се налази у виноградима недалеко од града.
Црквеној церемонији поред осталих су присуствовали државни секретар Миклош Шолтес, парламентарни посланик и повереник министра за пројекат „Мохач 500“ др Јанош Харгитаи, председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић, мохачки градоначелник Габор Павкович, представници хрватске, немачке и ромске народности, гости из Сегедина, Деске, других крајева Мађарске и бројни мештани.
Окупљенима се овом приликом обратио о. Јован Бибић рекавши да сваки пут када се састанемо поводом нечега што припада нашој заједници, ми у ствари сведочимо да вера и заједништво нису само речи, већ дела: “Пре пар година обновили смо наш клуб, место сусрета, разговора и заједничког живота. Након тога обновили смо нашу цркву, дом молитве и духовне снаге и сваки од тих корака био је важан, радостан и благословен. Данас са истом том радошћу стојимо пред обновљеном капелицом на Водици. То мало али дубоко значајно место одувек је било извор мира, молитве и наде. Ова обнова није само грађевински подухват, већ знак да чувамо своје корене, традицију и духовност.“
Уважене госте и све присутне потом је поздравио Милан Степанов, председник Српске народносне самоуправе у Мохачу, изразивши велико задовољство због успешног окончања пројекта чијом реализацијом је сачуван важан део прошлости мохачких Срба. Такође је рекао да је једна од најзначајнијих обавеза данашње српске заједнице да сачува и на следеће генерације пренесе основне вредности српског националног, културног и историјског наслеђа, онако како су то научили у својим породицама.
Посебно се захвалио Норберту Бугарском, председнику Удружења за заштиту града, који је био идејни покретач овог пројекта и извођач радова у свим временским приликама, непрестано подстичући друге на солидарност и заједништво. Степанов је речи захвалности за пружену помоћ упутио државном секретару Миклошу Шолтесу истакавши да се сматра срећним јер су пројекти српске самоуправе подржани са разних страна, што потврђује да није случајно што Мохач још називају и престоницом народности.
Државни секретар Миклош Шолтес је на почетку свог излагања похвалио српску и остале народносту у Мохачу на примерној сарадњи и међусобном уважавању. Нагласио је важност улагања у забавишта и школе, али и у црквено наслеђе, јер је тако могла да се обнови српска православна црква, што је можда дало снаге и мотивацију за обнову капеле на Водици: “У очувању једне народности пуно тога игра улогу. Али ако се изгуби вера, онда се асимилација убрзава, а у неким случајевима нестају и народности.“
Др Јанош Харгитаи, парламентарни посланик и повереник министра за пројекат „Мохач 500“ подсетио је присутне на српске жртве у Мохачкој бици, у заједничкој борби против Турака. Скренуо је такође пажњу на изградњу моста преко Дунава којим ће се побољшати саобраћајна и инфраструктурна повезаност са Србијом, као и на нове граничне прелазе чије се отварање планира у наредном периоду.
На крају окупљенима се обратио Норберт Бугарски, идејни вођа целокупног пројекта обнове капеле на Водици. Говорећи о личним искуства и мотивима, који су га водили до коначног резултата присутне је упознао са историјом некадашњег извора лековите воде на који су долазили не само мохачки Срби, него и бројни други мештани. Цитирајући речи Емице Козић, некадашње житељке Мохача рекао је да је ово древно ходочасно место саградила српска црквена општина давне 1902. године.
Историјски извори кажу да изворска вода у мохачким виноградима жубори вековима уназад. Постојао је ту некада и један мали извор, који су мештани, и Срби и Шокци подједнако волели и поштовали, јер је вода била лековита и помагала је у лечењу очних и кожних обољења. Изнад њега је 1902. саграђена и мала капела, која није била ништа друго него извор опасан скромном грађевином, где се деценијама редовно обележавала слава, Успење Пресвете Богородице.
Циљ покретача племените акције започете почетком прошле године под геслом „Мала капела, велике приче - дело наших дедова, молитви наших мајки и наша одговорност”, био је да се она обнови и спаси за генерације које долазе. У ту сврху Српска народносна самоуправа и Удружење за заштиту града Мохача путем добровољних донација сакупили су финансијска средства за обнову невеликог здања, које је већ дуже време нагризао зуб времена. Урађена је изолација зидова, сређивање зидних површина, кречење, замена крова, поплочана је и насута околина капеле и обновљен камени крст поред ње.
У њој се некада налазила и олтарска икона Успења Пресвете Богородице која је пре стотињак година сликана на основи од метала. Због дуготрајног излагања испарењима икона је уништена, а рад на сликању нове започео је иконописац Шандор Јосаи из Ходмезевашархеља. Он је прошле године на жалост преминуо не завршивши своје дело, али је тај племенити задатак окончао његов син Тамаш, који је на церемонији такође био присутан.
Норберт Бугарски се на крају захвалио свима онима који су уложили време, енергију и добровољним радом учествовали у обнови капеле на Водици јер, како Срби у Мохачу увек наглашавају: ,,Ово није само историја једне грађевине, ово је наша историја.”
С.М.