Уколико пратите истраживања јавног мњења, могли бисте закључити да је исход парламентарних избора у Мађарској,
заказаних за 12. април 2026. године, прилично извесна ствар.
У многим анкетама опозициона странка Тиса, коју предводи Петер Мађар,
има осетну предност у односу на владајући Фидес Виктора Орбана.
Мађарски изборни систем је, међутим, такав да проценат подршке странкама на државном нивоу
није довољна подлога за озбиљну прогнозу коначног односа снага.

Мађарски парламент има 199 посланика, од којих се 106 бира у једночланим изборним окрузима, по већинском принципу, што значи да мандат осваја кандидат који добије највише гласова у свом округу, док се преостала 93 мандата деле са страначких листа. У сваком округу побеђује кандидат који освоји највише гласова, без потребе да пређе 50 одсто од укупног броја гласова. То значи да није довољно да нека странка буде популарна „у просеку”: она мора да ту подршку претвори у конкретне победе на терену, од округа до округа. То је разлог због којег општа истраживања јавног мњења у Мађарској често стварају утисак веће извесности него што је заиста има. Томе треба додати да анкете нису само инструмент мерења расположења, већ често и средство обликовања политичке атмосфере. Оне могу да подигну самопоуздање једног табора, или да деморалишу други. Зато је у Мађарској сасвим оправдано бити опрезан у погледу бројки које се представљају као доказ да је неко већ победио.

Нема сумње да је Тиса у овом тренутку веома снажна у дигиталном простору. Странка Петера Мађара има изузетно јаку видљивост међу урбаним, млађим и онлајн политички активним слојевима. Међутим, из тога не следи аутоматски да ће Тиса освојити и већину мандата. Јер Фидес није дигитална машина, него теренско возило. Странка Виктора Орбана годинама је градила инфраструктуру у унутрашњости земље, у мањим местима, варошима и локалним заједницама, од сеоске цркве до локалне крчме и продавнице дувана. У једночланим окрузима то је огромна предност. Тамо није пресудно ко делује модерније на интернету, већ ко има кандидата кога људи знају, ко може да изведе своје гласаче, ко држи локалну организацију и ко је присутан и онда када нема великих митинга и телевизијских камера. То је, у суштини, централни парадокс ових избора. Тиса може бити доминантна у дигиталној Мађарској, а Фидес у изборној географији Мађарске.

Тиса, такође, ужива значајну подршку у делу западне политичке јавности. Петер Мађар се у европским круговима представља као политичар који би Мађарску „вратио у Брисел”, деблокирао односе са Европском унијом и ублажио сталне сукобе које Орбанова власт води са европским институцијама.

Када је, пак, реч о Украјини, Орбан и људи из његовог окружења последњих недеља јавно тврде да Кијев на различите начине помаже Тиси, па чак и да постоји недозвољено страно мешање у мађарску кампању. Те оптужбе су ушле у предизборни наратив и постале део ширег сукоба око рата у Украјини, односа са Русијом и положаја Мађарске у Европској унији. Власт ту тему користи као значајно средство мобилизације сопственог бирачког тела, посебно у делу јавности који је осетљив на питања рата, суверенитета и спољног утицаја. Орбан не гради кампању само на страначкој лојалности, већ и на осећају опасности: тврди да је Мађарска изложена притисцима споља, да Брисел хоће послушнију владу, да би победа опозиције значила дубље увлачење земље у украјински ратни и политички вртлог. Та порука можда не делује уверљиво у урбаним срединама, али у унутрашњости, у деловима бирачког тела који вреднују стабилност, опрез и државни суверенитет, она и даље има значајну тежину. Зато Фидес, иако под притиском, није странка коју би требало прерано отписивати. Ако владајућа странка задржи дисциплину на терену, и сачува своја упоришта у једночланим окрузима, она и са слабијим укупним резултатом може остати на власти.

Избори 12. априла у Мађарској  ће бити до сада највећи политички тест за Виктора Орбана и његов Фидес. Питање је да ли ће његова политичка тврђава, коју је градио у протеклих тридесет година, издржати терет економске кризе која руши владе широм Европе, односно све притиске који стижу из Брисела и Кијева. Одговор ћемо добити за двадесетак дана.

Милан Степанов