Међународни дан жена, познатији као Осми март, обележава се широм света као симбол борбе за економску, политичку и друштвену равноправност жена. Иако се данас често повезује са поклонима, честиткама и цвећем, његово право значење лежи у историјској борби за основна људска права и једнак положај жена у друштву.
Корени овог празника сежу у 19. век. Један од првих значајних догађаја одиграо се 8. марта 1857. године у Њујорку, када су жене запослене у текстилној индустрији изашле на улице протестујући због лоших услова рада и ниских плата. Иако је полиција растерала демонстранте, раднице су два месеца касније основале синдикат, а протести 8. марта временом су постали симбол борбе за радничка права.
Борба за равноправност настављена је и почетком 20. века. Године 1908. више од 15.000 жена марширало је улицама Њујорка захтевајући краће радно време, боље плате и право гласа.
Оснивање Међународног дана жена
Међународни дан жена званично је установљен 1910. године на Другој међународној конференцији жена социјалиста у Копенхагену, на иницијативу немачке активисткиње Кларе Цеткин. Већ наредне године, 1911, празник је први пут обележен у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској.
Датум 8. март повезује се и са догађајима из 1917. године у Русији, када су жене организовале масовни штрајк под паролом „хлеб и мир“. Након неколико дана протеста, цар је абдицирао, а привремена влада је женама доделила право гласа.
Међународни значај овог празника додатно је потврђен 1975. године, када су Уједињене нације званично прогласиле 8. март Међународним даном жена и почеле да га обележавају у оквиру борбе за родну равноправност.
Симболика боја
Међународни дан жена има и своју симболику. Званичне боје овог празника су бела, љубичаста и зелена. Бела боја симболизује чистоту, љубичаста представља достојанство и правду, док зелена боја симболизује наду и будућност. Ове боје потичу из раног покрета за права жена и и данас се користе као симбол борбе за равноправност.
Право гласа – један од најважнијих циљева
Један од кључних циљева женског покрета било је право гласа. Прва држава која је женама дала пуно право гласа био је Нови Зеланд 1893. године. Убрзо су уследиле и друге земље – Аустралија 1902, Финска 1906, Норвешка 1913, Велика Британија 1918, а Сједињене Америчке Државе 1920. године.
У Југославији је опште право гласа за жене уведено 1945. године. Ипак, у неким земљама то право је уведено тек недавно. Жене су у Кувајту добиле право гласа 2005. године, у Уједињеним Арапским Емиратима 2006, а у Саудијској Арабији тек 2015. године.
Како се Дан жена обележава широм света
Међународни дан жена данас се обележава у више од 80 земаља света, а у више од 55 има статус званичног празника. У многим државама, попут Русије, Белорусије, Украјине, Кубе, Грузије, Молдавије, Вијетнама, Замбије, Таџикистана и Камбоџе, овај дан је и нерадни.
Начини обележавања празника разликују се од земље до земље. У европским земљама, попут Италије и Пољске, женама се традиционално поклањају цвеће и мали поклони. У Италији је посебно познат обичај поклањања мимозе, која је постала симбол овог празника.
У азијским земљама прослава често има и друштвени карактер. У Кини и Непалу жене у неким компанијама добијају скраћено радно време или слободан дан, док се у Индији организују културне манифестације и догађаји посвећени образовању девојчица и равноправности.
У земљама Латинске Америке, попут Аргентине и Мексика, Дан жена често се обележава великим маршевима и протестима који указују на проблеме насиља над женама и друштвене неједнакости.
Постоје и занимљиве разлике у обележавању празника у појединим државама. У Мозамбику се Дан жена обележава 7. марта у знак сећања на националну хероину Жозину Машел, боркињу за независност и права жена која је преминула 1971. године.
У Јужноафричкој Републици празник се обележава 9. августа у знак сећања на велики протест више од 20.000 жена који је одржан 1956. године у Преторији против закона апартхејда и дискриминације.
Положај жена у савременом свету
Иако су многа права освојена, жене се и данас суочавају са бројним изазовима. Према извештају Светске банке за 2024. годину, жене широм света добијају две трећине правне помоћи у односу на мушкарце.
Истраживања показују да је 2023. године једна од пет жена узраста од 20 до 24 године била удата пре навршене 18. године, што указује на проблем раних бракова у појединим деловима света.
Према извештају UN Women Gender Snapshot 2024, биће потребно чак 137 година да се искорени екстремно сиромаштво међу женама и девојчицама.
Забрињавајући подаци показују и да је око 51.100 жена и девојчица убијено током 2023. године, а у већини случајева починиоци су били њихови партнери или чланови породице. Такође, процењује се да око 119 милиона девојчица широм света нема приступ образовању.
Ограничена права жена у појединим земљама
Иако већина земаља формално признаје право гласа женама, у појединим деловима света њихова права и даље су значајно ограничена. У Авганистану су последњих година женама уведена строга ограничења – многима је забрањено образовање, рад и учешће у јавном животу. У неким другим државама, попут Саудијске Арабије, жене формално имају право гласа, али се и даље суочавају са бројним законским и друштвеним ограничењима.
Подсетник на дугу борбу
Међународни дан жена остаје важан подсетник на дугу борбу за права жена – од права гласа и образовања до једнаких могућности у друштву. Иако је у последњих сто година постигнут значајан напредак, бројни подаци показују да равноправност још увек није у потпуности достигнута. Зато Осми март није само празник, већ и дан који подсећа да се борба за једнака права и достојанство жена наставља.
Жаклина Богдановић