У понедељак, 23. фебруара 2026. године, у свечаној сали Српског позоришта у Мађарској, у будимпештанској Нађмезе улици 49, одржана је традиционална Сретењска академија, у организацији Српске самоуправе у Будимпешти, уз помоћ Самоуправе Срба у Мађарској.
Свечаност је била посвећена обележавању празника Сретења – Дана државности Републике Србије. У реализацији програма су учествовале институције и организације српске заједнице Српски венац, Српско позориште и Српска самоуправа XIX кварта.
Академија, која је одржана у присуству бројне публике, представља једну од централних манифестација српске заједнице у Мађарској поводом Сретења. Програм је водила Јована Вечић, која је поздравила присутне и најавила учеснике свечаности. У уметничком делу програма наступила је ученица Емилија Тешић, која је казивала пригодне стихове, док је хор „Никола Тесла”, под диригентском палицом Оливере Мунишић извео неколико композиција посвећених отаџбини и традицији.
Присутнима се обратио и председник Српске самоуправе у Будимпешти Мирко Митар Кркељић, који је у поздравном говору истакао значај очувања националног идентитета и неговања културне баштине српског народа у Мађарској. Свечану беседу одржао је Борислав Рус, осврнувши се на историјски значај Сретења и његову улогу у формирању модерне српске државе, али и на допринос Срба у Угарској очувању националног идентитета. Он је подсетио да су Срби на овим просторима вековима оснивали сопствене институције културе, просвете и науке, често у окриљу Српске православне цркве, те да се међу најзначајнијим достигнућима издвајају вероисповедне школе, прва српска препарандја у Сентандреји из 1812. године, објављивање Мркаљевог дела „Сало дебелога јера“ у Будиму 1810, оснивање Матице српске и њеног Летописа у Пешти 1826, Текелијанума и првих српских новина на тлу Угарске, под насловом „Сербске народне новине“ 1838. године, као и снажан развој позоришног живота везан за Јоакима Вујића. Посебно место, нагласио је, имало је и неговање верских и народних традиција, пре свега свечано обележавање Светог Саве кроз Светосавске академије.
Посебан утисак оставио је наступ Андрије Милинковића, који је извео познату родољубиву песму „Тамо далеко”. У наставку програма поново је наступила ученица Емилија Тешић са рециталом, након чега је уследила свечана додела награде нашој колегиници, књижевници, новинарки и професорки у пензији, Славици Зељковић, уз пригодну лаудацију посвећену њеном доприносу неговању историјског наслеђа наше заједнице.
У свом писаном обраћању, које је присутнима прочитала Драгана Меселџија, Славица Зељковић се осврнула на своје мотиве да истражује прошлост Срба у Мађарској: „Три века српска заједница у Мађарској чува веру, језик и обичаје као најсигурније упориште свог идентитета. Данас, када је та заједница мала, сваки човек и свако сећање постају драгоцени. Приче обичних људи, њихове породичне историје и личне судбине чувају лично, али и историјско памћење. Оне су настале из сусрета са људима који данас памте последње трагове некада бројне српске заједнице. Обилазила сам села у којима су Срби имали своје цркве, школе и гробља, а у којима данас живи тек неколико породица – понегде, нажалост, само један човек. Кроз многе разговоре провлачила се иста, тиха реченица: Нема нас више. Нестајемо!”
По завршетку Филозофског факултета у Новом Саду, Славица Зељковић је радила као професор српског језика и књижевности у Новом Саду и у Српској гимназији „Никола Тесла” у Будимпешти. Од 2015. је редовни сарадник „Српских недељних новина” из Будимпеште. Приче, књижевне и ликовне приказе објављивала је у дневном листу Политика, Књижевним новинама и часописима за културу, уметност и науку. Добитник је неколико награда на Међународним књижевним конкурсима, међу којима је и награда „Милован Видаковић” за кратку причу, 2015. Српски научни институт из Будимпеште наградио јој је два рада „Живот Ловрана кроз језичку грађу” и „Српски и Рацки свадбени обичаји у Мађарској”. Уредила је књигу проф. Марије Ластић „Стварање прве народносне Учитељске школе у Мађарској“ и аутор је књиге „260 година Српске школе у Ловри”. „Српске недељне новине” су јој уручиле 2021. награду „Теодор Павловић“ за новинарство и публицистику, за информисање о активностима и вредностима српске заједнице у Мађарској.
Сретењска академија завршена је у свечаној и достојанственој атмосфери, уз разговор и дружење, уз поруку јединства и потребе очувања традиције и неговања везе са матицом.
Милан Степанов