Сваке године 14. фебруара на нашим просторима обележавају се два празника који на различите начине славе традицију, живот и љубав – Свети Трифун и Свети Валентин.
Иако потичу из различитих традиција, православне и западне, оба празника временом су постала симбол радости, заједништва и искрених осећања. Управо тог дана „сусрећу“ се два светитеља – један који код Срба има дубоку традицију и поштује се вековима, и други, новији празник који је захваљујући медијима и савременој култури постао глобални феномен.
Свети Трифун – заштитник виноградара и вина
Свети Трифун се у православној традицији поштује као заштитник виноградара, винара и винове лозе. Вековима се слави на просторима Србије, а записи о његовом празновању постоје још из 16. века. Многи еснафи га славе као свог заштитника, посебно виноградари и угоститељи, а многе породице и као крсну славу.
Према народном веровању, Свети Трифун на свој празник пободе у земљу ужарено дрво, након чега снег почиње да се топи и зима постепено попушта. Зато се овај дан сматра наговештајем пролећа и почетком новог циклуса у природи. Верује се и да ће година бити родна ако на Трифундан пада снег или киша, док сунчано време може наговестити сушну годину.
У виноградарским крајевима Србије овај дан означава почетак радова у винограду. Виноградари орезују прве чокоте и поливају их вином како би година била успешна и родна. У Неготину после орезивања следи целодневно славље, док се у Александровачкој жупи организују молитве у виноградима. У неким крајевима угоститељи тог дана бесплатно точе вино гостима у част светитеља.
Свети Трифун живео је у 3. веку у Фригији у Малој Азији. Још као дечак имао је дар исцељивања људи и животиња и истеривања злих духова. Помогао је и кћерки римског цара Гордијана, који га је богато наградио. Свети Трифун је добијене дарове поделио сиромашнима и наставио пређашњи живот. Када је на власт дошао Деције Трајан, Свети Трифун је одбио да се одрекне хришћанства и током прогона је убијен на данашњи дан око 250. године.
Свети Валентин – празник љубави и романтике
Истог дана у западној традицији обележава се Дан заљубљених, посвећен Светом Валентину. Овај празник садржи трагове хришћанске и античке традиције. Пре установљења празника, стари Римљани су средином фебруара организовали паганске свечаности и лутрије у којима су младићи извлачили имена девојака које ће им бити партнерке током године. Касније је црква настојала да те обичаје замени хришћанским празником.
Према најпознатијој легенди, Свети Валентин је био свештеник из Тернија који је тајно венчавао младе парове у време када је римски цар Клаудије II забранио бракове младим војницима. Сматрао је да ожењени мушкарци нису добри војници, али је Валентин веровао у љубав и наставио да венчава заљубљене. Због тога је ухапшен и погубљен 14. фебруара 269. године.
Легенда каже да је пре смрти послао писмо слепој тамничаревој кћерки, која је након тога прогледала. Писмо је било потписано речима „од твог Валентина“, што се сматра почетком традиције слања љубавних порука. Свети Валентин је као заштитник заљубљених почео да се слави у 14. веку у Енглеској и Француској.
Постоје мишљења да је празник Светог Валентина заменио староримски култ богиње Јуноне, заштитнице брака и породице, која је слављена у фебруару.
Свети Валентин је у 14. веку постао покровитељ заљубљених, најпре у Енглеској и Француској. Најстарију познату честитку за Дан заљубљених написао је француски војвода Шарл Орлеански својој супрузи док је био у заточеништву у Енглеској. Данас се широм света 14. фебруар обележава разменом поклона, цвећа и честитки, а симбол празника је Купидон – староримски бог љубави.
Према подацима, сваке године широм света за Дан заљубљених поклони се око 50 милиона ружа. У Верони, родном граду Ромеа и Јулије, сваке године пристижу хиљаде љубавних писама упућених Јулији.
У Србији постоје и посебни обичаји. У неким школама деца убацују анонимне љубавне поруке у кутије намењене симпатијама, док се у Врњачкој Бањи организују такмичења у најдужем пољупцу на Мосту љубави.
Шта данас славити?
Дан заљубљених је захваљујући глобалној култури и маркетингу постао светски феномен, али Свети Трифун и даље има посебно место у традицији српског народа. Док једни славе љубав и романтику, други не одустају од обележавања празника вина и виноградара.
Без обзира на избор, суштина остаје иста – славље живота, љубави и заједништва. Многи зато 14. фебруара обележавају оба празника: наздраве чашом доброг вина и време проведу са вољенима. Јер, било да је реч о љубави према ближњима или љубави према традицији, овај дан подсећа на вредности које спајају људе широм света.
Жаклина Богдановић