Једна од политичких последица неизбора српског парламентарног представника могла би бити негативна перцепција српске заједнице од стране мађарске већинске политике, односно смањени потенцијал заступања интереса приликом доношења нових закона и уредби или, популарно речено, смањена могућност лобирања, рекла је у интервјуу за "Политику" председница Самоуправе Срба у Мађарској.
Скупштина Самоуправе Срба у Мађарској (ССМ), као највише политичко тело наше мањине и једино које је овлашћено да заступа политичке интересе српске заједнице у овој земљи, није успела да у законом предвиђеном року постави своју листу кандидата за пролећне парламентарне изборе. То значи да ће српска заједница у наредном циклусу остати без свог представника у парламенту земље. Председница ССМ др Јованка Ластић каже за „Политику“ да је руководство тог тела још 4. октобра прошле године, одмах пошто је почео да тече законски рок, покушало да реализује ову своју обавезу.
- Скупштина ССМ броји 15 посланика, а након прошлих избора је формирана минимална већина од осам посланика, која би требало да гарантује да се могу одржати пуноважне скупштинске седнице. Пошто је један посланик, који је мандат добио са листе владајуће коалиције, Слободан Никић, најавио да неће присуствовати скупштинској седници 4. октобра, на којој се није појавио нити било ко из опозиције, Скупштина није имала кворум и због тога се нису могле доносити пуноважне одлуке. Према нашој претпоставци, тада опозиција вероватно још није била спремна и још није имала своје кандидате за листу и ова опструкција, недолазак на Скупштину користећи одсуство господина Никића, била је добро решење да се добије на времену. Након овог догађаја, до средине децембра прошле године, опозиција и господин Никић се нису појављивали у три наврата на скупштинским седницама и ту смо изгубили скоро три месеца, што нам је сада, на крају, итекако недостајало.
Неизбор кандидата за српског представника је, дакле, кулминација вишемесечних потешкоћа у раду Скупштине ССМ. У чему видите главне разлоге неслоге која влада у овом телуи ко је за то одговоран?
Претпостављамо да ће опозиција и господин Никић покушати одговорност да пребаце на садашње руководство ССМ, што одлучно одбијамо, прво зато што смо ми на време желели да одрадимо све административне обавезе и да поставимо листу са именима кандидата, а друго зато јер је наш кандидат Алекса Хари Рус изузетно квалитетан кадар. У три мандата је био амбасадор Мађарске у Европском савету, а био је и председник тог тела. Као свестан и активан припадник српске заједнице у Мађарској, у оквиру својих функција заузимао се и за интересе наше матичне државе Србије, због чега је и одликован Сретењским орденом. Сматрамо да он располаже свим особинама и врлинама које су потребне да се интереси српске заједница на могућем највишем нивоу заступају у Мађарском парламенту. Нажалост, није изабран.
Актуелна ситуација умногоме подсећа на ону већ виђену у прошлом изборном циклусу.
Да, страна која је изгубила изборе и остала у мањини, и сада покушава да закулисним радњама, непринципијелним договорима и трговином својих гласова промени оригиналну вољу бирача. Један доминантни представник опозиције стално наглашава како се „мора и њима нешто дати“, иако је у овом мандату, по први пут, посланик из редова опозиције добио можда најважнију позицију у хијерархији самоуправе – место председника Одбора за финансије, који има и контролне функције. Ако томе додамо да је господин Никић од старта функционер ССМ (саветник за односе са матицом) јасно је да тај разлог за опструкцију није на месту. Значи, разлог неслоге је у већини случајева исти, а то је жеља за позицијама, влашћу и, како претпостављам, за приходима.
Какве би политичке и друге последице могла да има оваква ситуација?
Једна од политичких последица могла би бити негативна перцепција српске заједнице од стране мађарске већинске политике, односно смањени потенцијал заступања интереса приликом доношења нових закона и уредби или, популарно речено, смањена могућност лобирања. Пошто српски представник у мађарском парламенту, због малог броја гласова које добије (не прелази цензус) нема право гласа, јасно видљив хендикеп се не ствара, већ је то више она већ споменута лоша слика, која се формира о српској заједници у Мађарској у очима домаће јавности.
Како видите могућности за даљи рад Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској после овог догађаја?
Садашње руководство ће учинити све да се обезбеди функционисање ССМ и њених институција и надамо се да ће и у редовима опозиције бити одговорних посланика, за које ће функционисање васпитно-образовних у других институција у нашем валништву, односно интерес ученика и запослених у школама и институцијама, бити довољно важан аргумент, да се неопходне техничке одлуке донесу. Што се тиче политичких одлука, вероватно ће се наставити сучељавање замисли и аргумената.
Колико, према Вашем мишљењу, на неслогу која је присутна и код других мањина у Мађарској, утиче актуелни изборни закон?
Изборни прописи нас приморавају да се, нарочито у предизборном периоду и кампањи наше цивилне организације понашају као политичке странке, иако ми немамо нити инфраструктуру, нити финансирање као партије. Ми смо махом удружења и цивилне организације, са добронамерним и национално свесним добровољцима-аматерима, који су вољни да у свом слободном времену, користећи своју интелектуалну и емотивну енергију, учине нешто за своју српску заједницу, чувајући свој језик, културу, традицију и обичаје. На тај начин се боримо за успоравање асимилације и за опстанак Срба у Мађарској.
Извор: Политика