У просторијама Самоуправе Срба у Мађарској у Будимпешти, у понедељак, 26. јануара 2026. године, са почетком у 11.00 часова, одржана је 1/2026. ванредна седница Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској (ССМ).

У образложењу сазивања седнице наведено је да је председник Републике Мађарске расписао парламентарне изборе за 12. април 2026. године, те да је рок за формирање Српске народносне листе двадесет календарских дана од дана проглашења одлуке, односно 2. фебруар 2026. године.

Седницом је председавала председница ССМ др Јованка Ластић, која је на почетку рада поздравила присутне одборнике и констатовала да постоји кворум за пуноправно одлучивање. Посебно је поздравила српског представника у Мађарском парламенту, Љубомира Алексова.

Након једногласног усвајања предложеног дневног реда, Скупштина је приступила разматрању тачака утврђених позивом.

Одлука о додели одликовања

У оквиру прве тачке дневног реда, Скупштина је разматрала и донела одлуку о додели високог одликовања Самоуправе Срба у Мађарској. Предлог је био да се Орден за заслуге Самоуправе Срба у Мађарској додели Милораду Додику.

Председница ССМ др Јованка Ластић истакла је да је Милорад Додик у претходном периоду пружао конкретну помоћ српској заједници у Мађарској и да је увек испуњавао обећања дата нашој заједници.

Милан Ђурић, лидер посланичке групе „Круг“, поставио је питање зашто награду не додељује председница ССМ. Јованка Ластић је одговорила да не жели да одлука буде искључиво њена, већ да има институционалну тежину.

Српски парламентарни заступник Љубомир Алексов сложио се са тим ставом, нагласивши да је далеко достојније да овакву награду додели Скупштина, јер то носи већу симболичку и политичку тежину. Сагласност је изразио и Андрија Роцков, потпредседник ССМ, који је додао да се тражила личност са значајном улогом у животу српске нације и са широком подршком међу одборницима. Он је истакао да је нашим сународницима у Републици Српској у овом тренутку потребна свака подршка.

Душан Вуковић је указао на то да се ради о новој награди која се додељује први пут и да је потребно прецизирати услове и детаље доделе, напомињући да је постојала и могућност доделе већ постојећег признања – Светосавске награде.

Александар Урком је истакао да претходно није било договора ни о оснивању нове награде, ни о томе коме би она требало да буде додељена, додајући да му нису познати конкретни облици и обим помоћи коју је Милорад Додик пружио српској заједници у Мађарској. Мирко Митар Кркељић је одговорио да је управо седница Скупштине место за такву расправу и да сваки одборник има право да предложи измене или изнесе другачије мишљење.

Др Јованка Ластић је затим навела низ примера у којима је српска заједница у Мађарској добила конкретну, и принципијелну, и моралну, и финансијску подршку од Републике Српске, захваљујући личном ангажовању господина Милорада Додика.

Скупштина је након закључења расправе једногласно одлучила да се за ову јединствену прилику оснује одликовање Самоуправе Срба у Мађарској и да се она додели Милораду Додику.

Усвојен нови правилник о стипендијама

Другом тачком дневног реда Скупштина је разматрала и усвојила нови Правилник о Народносној педагошкој стипендији. Истакнуто је да нови правилник прецизније уређује услове, поступак и критеријуме за доделу стипендија, са циљем подршке образовању педагошког кадра који ће у будућности радити у српским образовним установама у Мађарској.

Радивој Галић је представио предложене измене документа, док је председница ССМ појаснила да је потребно унети једну формалну исправку, на предлог Немачке земаљске самоуправе, преко које се реализује овај стипендијски програм. Скупштина је једногласно усвојила предложене измене, чиме је створен јаснији и транспарентнији оквир за спровођење стипендијског програма.

Српска народносна листа – без постигнутог консензуса

У наставку седнице, у оквиру треће тачке дневног реда, Скупштина је разматрала питање формирања Српске народносне листе за парламентарне изборе 2026. године, као и даље кораке у вези са изборном кампањом. У расправи је истакнута важност активног политичког учешћа српске заједнице и потреба да се њени интереси заступају на највишем законодавном нивоу.

Председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић појаснила је да процедура подразумева договор о броју кандидата на листи, као и о редоследу њиховог предлагања. Након краће расправе, у којој се поставило питање валидних рокова у изборној процедури, изгласано је да српска заједница у Мађарској формира Српску народносну листу, те да се на њој наведу имена пет кандидата.

Неспоразум је, међутим, настао када је дошло до предлога конкретних кандидата за народносну листу. Као водећи кандидат за српског посланика у Мађарском парламенту предвиђен је Алексa Рус. Представници позиције су, очигледно, били у уверењу да се ради о изузетном кандидату, у вези с којим је постигнут консензус, на бази претходног договора са лидером посланичке листе „Круг”. Испоставило се, међутим, да то није тако: од стране посланика листе „Круг“, наговештен је предлог да се као потенцијални кандидат разматра и бивши потпредседник ССМ, Игор Рус.

Након тога, дошло је прво до паузе, а на крају и до прекида седнице, без даље расправе и без постизања консензуса о кандидату, и о коначном саставу Српске народносне листе.

Термин одржавања наредне седнице, на којој би се наставила расправа и донеле одлуке у вези са Српском народносном листом, зависи од законских рокова прописаних за њено постављање. Везано за насталу ситуацију и даље кораке замоли смо Јованку Ластић и Милана Ђурића да нам дају своја виђења. Њихове изјаве прочитајте у наставку овог текста.

Милан Степанов

***

Изјава др Јованке Ластић, председнице ССМ:

Седница је прекинута изненада, без образложења. Шта се десило?

Седница је текла у уобичајеном току. Оно што је за мене било велико задовољство је да смо прве две тачке дневног реда прихватили консензусом. Свих петнаест одборника је изгласало и доделу одликовања Милораду Додику и измену Статута народносне педагошке стипендије.

Проблем је настао када смо дошли до треће тачке дневног реда, а која се односи на формирање листе за парламентарне изборе 2026. године. Ту смо успели да донесемо две принципијелне одлуке: прва је да излазимо са листом на парламентарне изборе, а друга да та листа броји пет чланова.

Међутим, када је требало да кренемо са гласањем о појединцима који би били на тој листи, дошло је до неспоразума. Наиме, током прошле недеље у више наврата сам водила разговоре са лидером удружења „Круг“, током којих сам изнела наш предлог за једног веома угледног Србина, који по свим параметрима располаже квалитетима да буде изузетан заступник српских интереса у Парламенту.

Није тајна – реч је о Алекси Харију Русу. Њега не треба представљати члановима наше заједнице: он је у два мандата био амбасадор Мађарске у Савету Европе и годину дана је председавао тим телом. Веома много је радио у области заштите интереса и права народности и националних мањина у Европској унији.

За нас је било велико задовољство што је, када смо му се обратили, прихватио наш предлог. Током разговора са Миланом Ђурићем, била сам потпуно отворена и рекла сам му да идеја не потиче од мене и стекла сам утисак да се, како је и сам рекао, и њему овај предлог допада. Можда сам погрешила, али мој утисак је био да смо постигли договор да Алексa Хари Рус буде на првом месту наше листе, међутим које закулисне радње и договори су се одиграли у позадини, не знам.

У потпуности сам уверена да би Алекса Рус максимално заступао интересе српске заједнице и да би у целу нашу причу унео једну нову енергију, свежину, афирмативност, одлучност и интелектуалну тежину.

С друге стране, сматрам да је идеалан кандидат и због тога што није био укључен у наша унутрашња размимоилажења у српској заједници. Не треба посебно истицати да је реч о угледној српској породици, у којој су, практично, сви чланови национално свесни и друштвено активни. Сматрам да би то била апсолутно добра одлука и да би време показало колико је она исправна.

Нажалост, на самој седници смо се суочили са чињеницом да је и Игор Душан Рус истакао своју кандидатуру. Стекли смо утисак да, по неком прилично непринципијелном контексту подршке, он већ има осам гласова неопходних да буде први на листи и самим тим да у наредне четири године буде заступник српске заједнице у парламенту. Сматрам да, имајући у виду да је у претходна два мандата, осам и по до девет година, господин Игор Душан Рус био први потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, сасвим оправдано мора да се постави питање његове одговорности за ситуацију у којој се српска заједница данас налази: ситуацију у којој над њеном главом виси Дамоклов мач од три милијарде форинти због неуспелих пројеката, који нису завршени ни у законском ни у временском року. Због тога смо били приморани да против непознатог починиоца поднесемо две кривичне пријаве, што ће, пре или касније, довести до покретања питања индивидуалне одговорности оних који су учествовали у одлучивању. Не знам да ли су људи уопште свесни колико су ти проблеми велики и колико нас оптерећују, као и колико је читава ситуација, управо због предстојећих парламентарних избора, нестабилна и флуидна.

Када сам прихватила овај посао, нисам га прихватила да бих само формално била присутна. Прихватила сам га са јасном жељом да се ова немила ситуација рашчисти у интересу српске заједнице.

Који су следећи кораци у наредним данима?

Свакако морамо да потражимо стручну правну помоћ, јер су се током седнице сукобила два правна мишљења. Једно мишљење је изнела шефица канцеларије, др Јадранка Гергев, која је, позивајући се на закон, навела да нам стоји на располагању веома кратак рок.

Са друге стране, наш парламентарни заступник, господин Љубомир Алексов, изнео је став да по закону још увек има времена за формирање конкретне листе и именовање кандидата. Први корак је, дакле, да добијемо јасан правни став о року за предају листе. Уколико се испостави да је краћи рок важећи, онда ћемо највероватније већ током ове недеље, или најкасније за недељу дана, морати поново да сазовемо ванредну седницу Скупштине.

Моје мишљење је да не би требало да наставимо праксу која је, нажалост, постојала до сада и према којој је важно само да се поделе позиције међу појединцима. Треба да покушамо да пронађемо квалитетно решење, а за мене је гаранција таквог решења Алексa Хари Рус.

Постоји ли, по вашем мишљењу, још увек шанса за консензусно решење?

Треба да започнемо разговоре и да видимо да ли та шанса заиста постоји. Не смемо заборавити да чланови Скупштине не представљају искључиво сами себе. Они у Скупштини заступају све оне људе који су за њих гласали, дакле, није важно само њихово лично мишљење. Можда не би било лоше ни да се спроведе једно истраживање јавног мњења, како бисмо видели кога би српска заједница заиста више подржала.

Ово је врло незгодна ситуација у којој, у суштини, осам људи може да одлучи о свему. И то се, наравно, не односи само на избор парламентарног заступника. И сама сам на сопственој кожи осетила како је то када осам људи донесе пресуду. Некако би требало укључити ширу јавност. Како – не знам. У великом смо временском теснацу. Да смо о томе размишљали пре пола године, можда бисмо данас већ имали неки механизам. Али сада је тако како јесте. Покушаћемо да пронађемо решење и да из ове ситуације изађемо на најбољи могући начин.

***

Изјава Милана Ђурића, лидера посланичке групе „Круг”:

Седница је закључена без састављања Српске народносне листе. Да ли вас је то изненадило?

Што се тиче тренутног закључивања седнице, то нас је веома изненадило. Мислим да, ако се овде договара, ако се предлажу кандидати и ако се о томе гласа, кандидатима је морала бити дата могућност да говоре. Прекид се десио у моменту када се испоставило да би чланови групе „Круг“, могли имати неке друге предлоге у односу на оно што је раније нама предложено. Предлог друге стране такође сматрамо добром идејом, али ми смо желели да изнесемо и један наш предлог. У том тренутку седница је закључена и ми не знамо шта се даље дешава.

Сматрамо да председница има правну могућност да то уради, али у оваквој форми то за нас није прихватљиво. Могли смо бар да саслушамо кандидате и да добијемо информације шта ти кандидати намеравају да ураде уколико дођу у позицију да буду на листи за парламент.

Појавила су се два предлога за кандидате: Алексa Рус и Игор Рус. Да ли видите могућност да се око једног од та два имена постигне консензус?

Ми смо се око једне ствари сложили: нико ко је тренутно у Скупштини не може бити кандидат на листи. Због тога нико од нас, односно ни једно име из наше групе, није ни стављено, нити је било планирано да се стави на ту листу. Међутим, сматрали смо да треба дати шансу људима који тренутно нису у позицији одлучивања, али су били активни у политици, да се покажу.

Идеја да кандидат буде Алексa Рус је добра. У првом тренутку, када је то предложено у оквиру договора, рекао сам да ми се идеја допада и да бих волео да је пренесем нашој групи одборника.

Међутим, око тога није било слоге унутар наше групе – а то је за мене у овом тренутку најважније, јер сматрам да је у оваквој ситуацији изузетно битно да, ако заступамо нешто, имамо бар минимум сагласности око кључних питања. Ја подржавам оно што се у нашој групи изгласа и против сам било какве диктатуре у том смислу. Појавило се друго име, око којег се већина из групе „Круг“ сложила, и ја сам то прихватио као опцију.

Не видим проблем у томе да се ти кандидати „одмере“, односно да изнесу своје визије о томе шта би могло да се ради. Не видим да ту постоји било какав непријатељски кандидат за било кога. Не сматрам ниједног кандидата противничким. Једноставно је то требало да се изнесе на Скупштини и да се о томе разговара. Ако је сада Скупштина одложена, не знам шта може да се промени. Можда се нешто дешава иза кулиса, можда ће се нешто покушати, али ја сам за то да се све деси овде, на сцени и да се договор овде постигне.

Који су били контрааргументи против Алексе Руса, односно због чега је ново име у Кругу изгласано?

Сматрам да су и Алексa и Игор добри кандидати. Контрааргументи који су изнети у корист Игора јесу то што се он већ низ година активно експонирао у заједници и да, у принципу, има континуитет деловања. Исто тако, ја лично подржавам и идеју млађих кандидата, а Алексa је свакако у добрим годинама.

Алексино искуство је веома корисно, али је Игорево искуство као дугогодишњег потпредседника, члана заједнице и некога ко је активно ангажован на тој страни у овом случају превагнуло. При томе, не видим разлог да Игор, у неком тренутку, не би могао да сарађује и са Алексом, као с неким ко је каријерни дипломата.

То је било и једно од питања која су се поставила: зашто је за каријерног дипломату, за кога се очекује да у неком будућем периоду оде у Вашингтон, на пример, или на неку другу дестинацију, напредак да буде представник српске заједнице у парламенту. То су различити нивои, али то не значи да смо ми против Алексе. Једноставно, гласањем смо дошли до закључка да Игор буде кандидат кога бисмо ми подржали.

Милан Степанов