Српска православна црква и њени верници 20. јануара обележавају празник Светог Јована Крститеља, једног од највећих и најпоштованијих светитеља у хришћанству. Свети Јован је у хришћанској традицији познат као пророк, мученик и Претеча Исуса Христа, јер је управо он крстио Христа у реци Јордан и најавио његов долазак.
Празник Светог Јована уско је повезан са Богојављењем, које се слави дан раније, када се, према веровању, свету открило да је Исус Христос Син Божји. Дан након Богојављења, верници се сабирају у храмовима ради молитве и благодарења Богу у част Светог Јована Крститеља.
Свети Јован је живео скромно и аскетски, хранећи се инсектима и дивљим медом, а носио је једноставну одећу од камиље длаке. У народу је симбол поштења, правдољубља и снажне вере. По броју оних који га славе као крсну славу, Свети Јован заузима треће место међу Србима, одмах после Светог Николе и Светог архангела Михаила.
Народни обичаји и веровања
Са празником Светог Јована везани су бројни народни обичаји. Један од најпознатијих је обичај прања и умивања икона, када су се иконе некада износиле из куће после јутрења и умивале у реци или бунару, а затим брисале крпом наквашеном у води. Веровало се да онај ко не испоштује овај обичај може навући несрећу.
На овај дан, верници по могућству не узимају нож у руке, у знак сећања на мученичку смрт Светог Јована. Такође, не једе се и не пије ништа црвене боје, јер она симболизује невино проливену крв светитеља.
Народна веровања посебно се односе на жене, сматра се да на Светог Јована не треба да узимају у руке плетиво, маказе нити игле, „да им мишеви не би гризли веш“. С друге стране, овај дан се сматра повољним за путовања, јер се верује да Свети Јован штити све који крећу на пут.
У српској традицији постоји и обичај братимљења и кумства „по Богу и Светом Јовану“, што додатно сведочи о угледу који овај светитељ има у народу.
Светитељ коме је посвећено чак седам празника
Свети Јован Крститељ је јединствен међу светитељима јер му је у православном календару посвећено чак седам празника, што сведочи о његовом изузетном значају.
Сабор Светог Јована Крститеља (20. јануар), слави се дан након Богојављења и посвећен је Светом Јовану као Крститељу Христовом и Претечи.
Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан (7. јул). Један је од ретких светитеља чије се рођење слави. Рођен је шест месеци пре Исуса Христа, као плод Божје милости према његовим родитељима Захарији и Јелисавети.
Усековање главе Светог Јована Крститеља (11. септембар) - Празник који обележава мученичку смрт Светог Јована, погубљеног по наређењу цара Ирода. Овај дан се обележава строгим постом.
Зачеће Светог Јована Крститеља (6. октобар) - Празник који симболизује Божје чудо и милост, јер је Јелисавета, у позним годинама, зачела дете по Божјој вољи.
Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља (9. март) - Ови празници обележавају проналажење и преношење чесне главе Светог Јована, која је након погубљења била скривана.
Треће обретење главе Светог Јована Крститеља (7. јун) - Овим празником обележава се преношење главе Светог Јована у град Комане, где је чувана као велика светиња.
Свети Јован Крститељ поштован је и ван хришћанства – у исламској традицији познат је као пророк Јахја. У народу се верује да он стоји на улазу у загробни живот и пропушта душе умрлих.
Сматра се заштитником певача, музичара, кројача, кожара, угоститеља, али и болесника, затвореника и крштеника, као и заштитником многих градова широм света.
Жаклина Богдановић