Ових дана започели су обимни радови на реконструкцији перона пештанске источне железничке станице, на које ће пристизати возови из Београда.

Железничка пруга Будимпешта–Београд, која ће, како се најављује, крајем фебруара бити пуштена у рад, не само да представља нову стратешку железничку везу између Мађарске и Србије већ и увелико преобликује мађарску железничку инфраструктуру. Пругом ће, наиме, саобраћати нископодни електрични возови кинеске производње, што је био разлог да једно од кључних саобраћајних чворишта у Будимпешти – железничка станица „Келети” – уђе у нову фазу обнове.

Ових дана започели су обимни радови на реконструкцији перона пештанске источне железничке станице, на које ће пристизати возови из Београда. Према подацима државне железничке компаније МАВ, путнички возови који буду долазили из правца Делеђхаза–Келебија–Београд убудуће ће користити реконструисане пероне, прилагођене новом типу возова. Циљ пројекта је изградња приступачног перона висине 55 центиметара, који ће у потпуности бити у складу са европским железничким стандардима.

Због текућих затварања пруга повезаних са изградњом Јужног железничког прстена, већина међуградских возова из западне Мађарске тренутно завршава на будимској железничкој станици „Келенфелд”, што смањује саобраћај на пештанској станици „Келети” и омогућава наставак реконструкције перона без већих поремећаја, кажу у МАВ-у.

„Реконструкција има јасан стратешки значај. Након завршетка, станица ’Келети’ ће моћи да прима електричне моторне јединице ’соко’, кинеске производње, које српски железнички оператер планира да користи на прузи Будимпешта–Београд. Иако ови возови имају нископодну конструкцију, разликују се од возног парка који се обично користи у Мађарској по томе што немају извлачне степенице. Због тога је прецизно поравнање између висине перона и пода воза кључно, што захтева актуелне измене перона”, објашњава за „Политику” Габор Хернади, стручњак за железничку инфраструктуру.

Пројекат је, каже он, такође донео додатне трошкове. Железничка станица „Келети” обновљена је у августу, када су перони добили нове површине. Од тада се показало да надограђени перони нису компатибилни са возовима кинеске производње, што је захтевало даљу реконструкцију. Као резултат тога, модификација две платформе коштаће додатних 300 милиона форинти (770.000 евра).

Према саопштењу надлежних, проблем је настао јер техничке спецификације са српске стране „нису правовремено и довољно детаљно достављене МАВ-у, што је редизајн учинило неизбежним”. Очекује се да ће се радови на рушењу садашње конструкције наставити до краја јануара, док је завршетак градње планиран до краја фебруара, што је усклађено са планираним покретањем редовног саобраћаја на релацији Будимпешта–Београд.

Мађарска деоница железничке пруге Будимпешта–Београд, финансирана првенствено кинеским зајмом (85 одсто), завршена је и тренутно је у фази тестирања. Пруга је надограђена у дупли колосек и пројектована за брзине до 160 километара на час, што представља један од најзначајнијих пројеката модернизације железнице у Мађарској у последњих неколико деценија.

Читава линија дуга је око 350 километара, а мађарски део (166 км) протеже се између Будимпеште и Келебије. Делови пројекта реализовани су уз суфинансирање Европске уније, док је српски део линије званично отворен у октобру 2025, након кашњења повезаних са трагедијом на станици у Новом Саду.

Према речима Јаноша Лазара, мађарског министра грађевинарства и саобраћаја, очекује се да ће редован теретни саобраћај на прузи почети 27. фебруара, а путнички половином марта, под условом да се добију коначна техничка и безбедносна одобрења.

На конференцији за медије, Лазар је истакао да је већина теретних капацитета на новој железници већ продата, што указује на велики интерес привреде за коришћење ове брзе и ефикасне транспортне везе. Он је нагласио да ће Мађарска гарантовати три пара теретних полазака дневно, као и Београд, што значи да ће возови из Будимпеште полазити на свака два сата. Ова учесталост допринеће знатном растерећењу друмског саобраћаја и убрзању транспорта робе између две земље, али и шире, према тржиштима југоисточне Европе и Азије.

Лазар је додао да се отварање пруге за путнички саобраћај очекује у периоду између 27. фебруара и 15. марта, што ће додатно унапредити повезаност грађана Србије и Мађарске, али и повећати туристичке и пословне активности између две земље. Како је рекао, мађарска страна ће се потрудити да граничне и пасошке контроле не трају дуже од 30 минута, што би значајно скратило укупно време путовања и учинило железнички превоз конкурентнијим у односу на друмски или авионски транспорт.

Драган Јаковљевић, Политика