Српска православна црква и верници 18. јануара обележавају Зимски Крстовдан, велики хришћански празник који претходи Богојављењу и посвећен је сећању на крштење првих хришћана.

Иако у црквеном календару није обележен црвеним словом, Крстовдан има снажан духовни и народни значај и сматра се једним од најстрожих посних дана у години.

У црквеној традицији, Крстовдан се везује за Богојављење (19. јануар), празник Крштења Исуса Христа на реци Јордан, као и за Светог Јована Крститеља, који га је крстио. Управо зато се у православним храмовима на овај дан служи литургија Светог Јована Златоустог, уз чин великог освећења воде.

Велико водоосвећење врши се на Крстовдан и Богојављење, у спомен на Крштење Исуса Христа у реци Јордану. Овим обредом освећује се вода, која за вернике представља велику светињу. Богојављенска водица носи се у домове и чува током целе године, а користи се у време болести и духовне потребе. Овај чин симболизује веру, очишћење и благослов Божији.

Један од најпознатијих веровања везаних за Крстовдан је да се у ноћи уочи Богојављења “отвара небо”. У појединим деловима Србије постоји и обичај да се на Крстовдан пере веш и чисти кућа, како би се дом дочекао чист и спреман за велики празник .

Наши преци су веровали да време на Крстовдан најављује каква ће бити година која долази. Тако се сматра:

• ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом
• ако је време суво и ведро, година ће бити сушна
• тиха киша наговештава брз крај зиме
• грмљавина на Крстовдан сматра се знаком плодне и родне године

Постоји и веровање да се на овај дан „ветрови сударају“, а онај који надјача доноси најчешће ветрове током године.

Иако се на Крстовдан традиционално припремају пихтије, оне се, будући да је празник посни дан, једу тек сутрадан  на Богојављење.

Жаклина Богдановић