У време брзе хране и рецепата који обећавају готов оброк за неколико минута, традиционална српска кухиња подсећа да нека јела захтевају време, стрпљење и посвећеност. Пихтије су управо такав специјалитет – јело које се не припрема свакодневно, већ онда када се жели сачувати обичај, окупити породица и уживати у укусу који има дубоко упориште у традицији.

Пихтије које се припремају на Крстовдан и једу на Богојављење имају посебно место у српској култури исхране. Некада су се редовно јеле током зиме и на празнике, а данас се најчешће спремају управо у време великих верских датума, као део свечане трпезе.

Према обичају, пихтије се кувају на Крстовдан, када Српска православна црква и верници строго посте, па се остављају да се стегну преко ноћи и служе сутрадан, на Богојављење.

Пихтије се праве од делова јунећег, телећег, свињског меса богатих везивним ткивом – ножица, ушију, репова, коже и коленица, односно делова меса са пуно колагена, који се морају кувати сатима на лаганој ватри.

Ти састојци, током вишесатног кувања на тихој ватри, ослобађају природну желатинасту супстанцу која даје пихтијама препознатљиву структуру. Иако на први поглед делују једноставно, пихтије захтевају дугогодишње искуство у кухињи како би им и укус и текстура били савршени. 

Сам процес припреме подразумева вишечасовно кување, понекад и дуже од шест сати, како би се из костију и везивног ткива ослободила природна желатинаста супстанца. Током тог времена неопходно је стално скидање пене и масноће са површине, што захтева пажњу и стрпљење.

Након кувања следи још једна захтевна фаза — чишћење. Месо се мора пажљиво одвојити од костију, коже и вишка масноће, а затим ситно исецкати или искидати руком. Тек након тога долази до слагања меса у посуде и преливања процеђеном чорбом.

Једно од златних правила припреме пихтија јесте да се желатин не додаје. Ако је процес кувања правилно одрађен, течност ће се сама стегнути након хлађења. Домаћице кажу да је чорба „спремна“ онда када постане лепљива и „хвата прсте“.

Посуде са пихтијама остављају се на хладном месту у фрижидеру или на тераси, да се преко ноћи стегну у компактну, желатинасту масу.

Пре служења, пихтије се традиционално посипају љутом алевом паприком, а најчешће се једу уз свеж бели лук, рен, сир, кисели купус, туршију. У многим домовима, уз овај специјалитет служи се и ракија, као неизоставни део зимске трпезе.

Здравствене предности

Иако их многи сматрају тешким и масним јелом, пихтије имају бројне здравствене користи. Богате су природним желатином, односно колагеном, који је важан за еластичност коже, здравље зглобова, тетива и хрскавице.

Колаген из пихтија може допринети чврстини коже, ноктију и косе, као и бољој хидратацији коже. Управо због тога, желатин се широко користи и у козметичкој индустрији, као састојак крема и препарата против старења.

Осим тога, пихтије садрже минерале попут калцијума, магнезијума и фосфора, који су важни за здравље костију и зглобова. Код особа са проблемима са хрскавицом или артритисом, умерена конзумација може ублажити симптоме и побољшати покретљивост.

Желатин из пихтија подстиче производњу желудачне киселине, што олакшава варење и бољу апсорпцију нутријената. Пихтије су богате протеинима, доприносе осећају ситости и могу бити корисне у одржавању здраве телесне масе. Такође, редовна, али умерена конзумација може позитивно утицати на имунолошки систем, посебно током зиме.

Нутриционисти саветују да се пихтије једу умерено, до једном недељно. Препоручује се да се пре служења уклони вишак масноће са површине, како би јело било лакше и мање калорично.

Иако захтевају време и посвећеност, пихтије остају јело које повезује традицију, здравље и породично окупљање, због чега и данас заслужују своје место на зимској трпези.

Састојци:

-Јунеће  ножице 

-Јунећа коленица 

-Јунећи реп

-Димљене свињске ножице

-Димљена свињска коленица

Припрема:

Месо добро очистити, опрати и ставити у велики лонац. Посолити, додати бибер у зрну и налити водом да прекрије месо. 

Димљено месо претходно кратко прокувати посебно. Потом сво месо заједно кувати 4–5 сати на тихој ватри, уз повремено скидање пене и масноће. Када месо почне да отпада са костију, склонити са ватре и прохладити. Течност процедити, месо одвојити од костију и ситно исећи. Распоредити у чиније, посути ситно сецканим белим луком и прелити процеђеном течношћу. Оставити да се стегне преко ноћи на хладном месту

Пре служења пихтије посути љутом или слатком црвеном паприком и послужити уз кисели купус или туршију.

Жаклина Богдановић