У Мађарској су првог дана 2026. ступиле на снагу велике измене у пензијском систему, које доносе више слободе запосленима, у погледу рока за пензионисање.
За разлику од досадашње праксе, више не постоји обавеза да се са навршених 65 година живота оде у пензију. Свако ће сада моћи сам да изабере када жели да се повуче са тржишта рада, у складу са својим здрављем, финансијама и дужином радног века.
Ова новина прво ће важити за особе рођене 1961. године, које ће имати право да према новим правилима поднесу захтев за пуну пензију. Ипак, остаје услов да кандидат мора имати најмање 20 година радног стажа за пуну пензију. За делимичну пензију потребно је најмање 15 година стажа, али она и даље подразумева да особа има најмање 65 година.
Женама је омогућено да се пензионишу након 40 година стажа, у који се урачунава и време посвећено васпитању деце. Онима који су здрави и желе да наставе са радом, дозвољено је да остану активни и после 65. године, било са скраћеним радним временом, било радом од куће.
Поред ових измена, мењају се и услови за остваривање породичне пензије. Одвојен живот супружника више неће бити препрека за добијање удовичке пензије – сви партнери ће имати иста права без обзира на животну ситуацију.
Од ове године се уводи и нови начин обрачуна пензија. Први пут ће пензионери који уђу у систем по новим правилима добити усклађивање и 13. пензију тек 2027. године.
Још једна важна новина је да ће радници моћи да поднесу захтев за пензију, а да притом не морају да прекину радни однос, што до сада није било могуће.
Ове промене представљају значајан заокрет у приступу пензионисању, а циљ им је да се систем прилагоди савременим друштвеним и економским околностима. Уместо строгих правила и фиксних граница, нови модел ставља нагласак на индивидуалне потребе и могућности грађана, чиме се подстиче активнији и флексибилнији однос према завршетку радног века.
Мађарске власти истичу да је један од главних мотива ове реформе подстицање старијих грађана да остану у радном односу ако то желе и могу, чиме се ублажава притисак на пензиони фонд и истовремено омогућава пренос знања и искуства на млађе генерације. Оваква пракса већ постоји у неким развијеним земљама, где је пензија више право него обавеза, и где се људи чешће одлучују за постепени прелаз у пензионерски живот.
Поред тога, нови систем омогућава већу предвидљивост у планирању личних финансија. Са јаснијим правилима око обрачуна и прилагођавања пензија, грађани ће моћи тачније да процене када им се највише исплати да се пензионишу. Укидање обавезе прекида радног односа такође ће омогућити прелазне фазе, где ће особе радити скраћено или хонорарно, уз паралелно примање пензије.
У исто време, држава задржава одређене безбедносне механизме, као што је минимални број година радног стажа, како би осигурала да пензијски систем остане одржив. Ово балансирање између флексибилности и одговорности омогућава и већу социјалну правду, посебно за оне који су рано ушли у свет рада, али и за жене које су значајан део радног века посветиле породици.
Према оценама аналитичара, нова правила у Мађарској представљају покушај да се систем пензионисања учини правичнијим, савременијим и фокусираним на потребе појединца. Време ће показати колико ће ове мере бити успешне у пракси, али је већ сада извесно да ће оне имати утицај и на расправе у другим земљама региона о будућности пензијског система.
Драган Јаковљевић