Православни хришћани који Божић обележавају по Jулијанском календару празнују рођење Исуса Христа 7. јануара. Иако их деле хиљаде километара, различити језици, клима и културе, ове заједнице повезује заједничка духовна основа, али и изузетно богата ризница локалних обичаја који су се обликовали вековима.

Разлике у прослави не умањују значај празника, већ га чине још садржајнијим – Божић се у свакој земљи доживљава као породични, духовни и заједнички чин, дубоко укорењен у свакодневни живот народа.

Јулијански календар, уведен у време Јулија Цезара, остао је у употреби у делу православног света и након увођења грегоријанског календара 1582. године. За православне цркве које су задржале стари календар, он није само начин мерења времена, већ и део црквеног и културног идентитета.

Зато се Божић 7. јануара и данас слави у Србији, Русији, Белорусији, Црној Гори, Северној Македонији, Молдавији, Грузији и Казахстану, као и међу православним заједницама у Египту, Сирији, Етиопији, Еритреји и Израелу. У Јерменији се Божић и Богојављење славе истог дана 6. јануара.

У Русији се Бадње вече назива Свето вече и има изразито симболичан карактер. Трпеза је посна и садржи 12 јела која представљају апостоле. Посебно место заузима јело од житарица са медом, сувим воћем, тј сувим кајсијама, сувим грожђем, орасима. Житарице симболизују наду и живот, док мед и мак представљају срећу, мир и благостање.

Трпеза се поставља на бели столњак, који подсећа на платно у које је Христ био повијен по рођењу. У просторију се уноси слама као симбол скромног окружења у којем је Исус рођен, а на средину стола ставља се велика бела свећа, знак Христа као светлости света.

На Божић се служи богата трпеза са 12 јела која симболизују 12 апостола. Међу њима су свињско печење, пуњена свињска глава, пихтије, риба, јела од поврћа и јаја, као и гуска пуњена јабукама. Пите, пирошке, колачи, палачинке и божићни хлеб неизоставни су део празничне гозбе. 

Неке домаћице припремају и божићни хлеб „агњец“ – колач од бисквитног теста у облику јагњета, који се прелива белим шећером. Овај колач симбол је жртве коју је поднео Исус.

У Украјини је последњих година дошло до значајне промене у начину обележавања Божића. Православна црква Украјине је 2023. године усвојила реформисани јулијански календар, па се Божић данас званично слави 25. децембра, у складу са већином хришћанског света. Та одлука означила је историјски заокрет у црквеној пракси и симболично удаљавање од старог календара.

Ипак, у пракси, део верника и даље наставља да обележава Божић 7. јануара, у складу са старом традицијом. Традиционални обичаји који прате Бадње вече, познато као Свјати вечер, укључују посну трпезу са 12 јела, која симболизују 12 апостола. Централно место заузима јело од пшенице, меда, мака и сувог воћа, које носи симболику живота, благостања и заједништва. Вечера почиње тек када се на небу појави прва звезда, као знак Витлејемске звезде. Након вечере, деца и млади обилазе куће певајући божићне песме – колјадке – доносећи благослов домаћинима.

Без обзира на датум прославе, Божић у Украјини остаје снажан породични и духовни празник, дубоко повезан са народним обичајима, молитвом и окупљањем породице, што га чини једним од најзначајнијих дана у години.

Православци у Сирији и Египту Божић прослављају слично Русима, будући да су управо руски свештеници у прошлости ширили православље на Блиском истоку и у Африци.

У Египту, где хришћани чине око 15 одсто становништва, већину верника чине Копти. Пост који претходи Божићу траје чак 43 дана, од 25. новембра до 6. јануара, током којих је исхрана углавном веганска. На Бадње вече се први пут након поста једу месо, јаја и путер, а на сам Божић следе породична окупљања и јавне прославе.

У Грузији се Божић обележава јавном и свечаном шетњом званом Алило. Верници у посебној одећи излазе на улице, певају, честитају празник и дарују децу.

Домови се украшавају традиционалном божићном „јелком“ – чичилаки, направљеном од меканог материјала. У неким крајевима користи се грана лешника обликована као Дрво живота, украшена слаткишима и воћем.

У Белорусији се Бадње вече обележава посном вечером без меса, са најмање 12 јела од рибе, поврћа и печурака. На столу су палачинке и риба, док се испод столњака ставља слама.

Посебан обичај су „Калјади цареви“, карневалске поворке и народне представе које симболично означавају крај старе и почетак нове године.

Божић у Молдавији представља важан верски и културни празник који се традиционално слави 7. јануара по јулијанском календару. Као претежно православна земља, Молдавија овај празник обележава црквеним богослужењима, молитвама и породичним окупљањима.

Посебан значај има Бадње вече, познато као Ајунул Маре, када се породице окупљају на свечаној вечери која се често састоји од 12 посних јела, симболично посвећених Исусовим апостолима. Ово вече наглашава заједништво, скромност и духовну припрему за Божић.

Један од најживописнијих обичаја је колиндат – традиционално певање божићних песама, када групе, најчешће деце, обилазе домове, певају и упућују добре жеље домаћинима. Том приликом носе украшени штап, „сорцова“, који симболизује здравље и срећу.

У Казахстану се православне породице на Божић окупљају да заједно једу, пију, певају и наздрављају. Посебно место има поноћна литургија у катедрали у Алматију, која окупља велики број верника.

Иако су прешле на грегоријански календар, Грчка и Бугарска задржале су снажне традиционалне елементе. У Грчкој деца на Бадње вече иду од куће до куће и певају песме, а домаћини их дарују слаткишима или новцем. На трпези је карактеристичан „Христов хлеб“ (христопсомо), украшен мотивима који представљају занимање породице. За разлику од већине православних земаља, у Грчкој се на Бадње вече служи месо – јагњетина и прасетина.

У Бугарској се на Бадње вече служи вечера од 12 посних јела, која симболизују 12 месеци у години. Ту су пасуљ, ораси, лешници, суве шљиве и традиционална баница. Након вечере, сви укућани устају у исто време.

У Румунији која је прешла на грегоријански календар, обичај је жртвовање прасета, а верује се да ће његов дух донети благостање породици. Божићна трпеза припрема се и по три дана, а доминирају јела од прасетине, сарме, кобасице, као и ћуретина. Пију се шљивовица и вино. Посебан колач је козонак, са сувим грожђем и лешницима, а деца иду од куће до куће певајући божићне песме.

У Етиопији се Божић доживљава пре свега као снажан духовни догађај, а тек потом као породична свечаност. Верници рано ујутру одлазе у храмове на богослужење, често боси или у једноставној обући, што симболизује смирење и понизност. На тај дан хришћани облаче белу традиционалну одећу, најчешће шаму, направљену од памука и украшену светлим пругама.

Након службе следи заједнички оброк, а традиционална божићна храна укључује густу, зачињену чорбу са месом и поврћем, понекад и јајима. Божић у Етиопији није раскошан празник, већ дан молитве, сабраности и заједништва. Дванаест дана после Божића почиње Тимкат, тродневна прослава Христовог крштења, што додатно продужава празнични дух.

У Еритреји се Божић слави у кругу породице, уз снажно присутну религијску димензију. Верници присуствују богослужењима, а након тога следи празнични ручак. У исхрани су приметни и историјски утицаји Италијана, па се за празник често једу хлеб, панетоне и пије кафа.

Један од уобичајених обичаја је и припрема посебно припремљеног козјег меса за божићну трпезу. Празник се обележава мирно, без великих јавних манифестација, уз нагласак на породичној блискости и захвалности.

У Израелу се Божић не слави једног јединог дана, већ више пута, у зависности од црквеног календара и хришћанске заједнице. Због тога се у Израелу Божић обележава током готово целог месеца, нарочито у Јерусалиму, Витлејему и Назарету, где се празнична богослужења смењују у складу са различитим хришћанским традицијама. Верници Јерусалимске патријаршије за Бадњи дан и Божић припремају слаткише, међу којима је најпознатији кадаиф, као и суво воће, нарочито урме. Празник има снажан духовни значај, јер се слави у земљи Христовог рођења.

Јерменија, прва хришћанска држава на свету, и данас чува древну традицију по којој се Божић и Богојављење славе истог дана – 6. јануара. Овај обичај потиче из ранохришћанског периода, када су се ова два празника обележавала заједно, а Јермени су га сачували као израз верности традицији.

Празновање почиње 5. јануара у вечерњим часовима, када се у храмовима служи литургија „Храгалујц“, позната као паљење свећа и кандила, које симболизују божанску светлост и Витлејемску звезду. Верници упаљене свеће носе својим домовима као благослов.

На сам празник служи се Божанска литургија и обред освећења воде, која подсећа на Христово крштење у реци Јордан. Освећену воду верници чувају и користе за освећење домова и као знак духовне заштите.

Божић је у Јерменији породични празник, а празнична трпеза богата је симболиком. На столу се налазе кувана риба, пилaв са сувим воћем, зачинско биље и традиционални колач „гата“, док црно вино симболизује Христову жртву. 

Дан након празника, 7. јануара, служи се литургија за покојнике, када верници посећују гробове својих најмилијих. Овим обичајима Јермени и данас негују спој вере, породице и вековне традиције

У Црној Гори централно место у божићној традицији заузима бадњак. Глава куће га сече и уноси у дом на Бадње вече, а у кући се простире слама која симболизује Христове јасле. Бадњак се касније спаљује, а у појединим крајевима постоји обичај да се „окрвави“, односно да се на њему закоље животиња намењена божићној трпези.

На Бадњи дан обављају се сви послови, а постоји правило да се тог дана ништа не позајмљује из куће. Положајник, први гост на Божић, први се омрси, након чега и остали укућани могу да једу мрсну храну. Ломи се хлеб са новчићем, а певање уз гусле готово је неизоставан део празника.

У Северној Македонији деца 5. јануара иду од куће до куће и певају божићне песме – коледе. На Бадње вече у дом се уноси бадник, који се претходно сече на три дела, у част Свете тројице. Сва три дела у кућу уноси отац.

Божићни оброци су свечани и обилни, најчешће уз печено прасе и друга традиционална јела, а прослава траје три дана. Православни верници у Босни и Херцеговини Божић обележавају на сличан начин као у Србији и Црној Гори уз снажно очуване народне обичаје. Бадње вече протиче у знаку посне трпезе, паљења бадњака и породичног окупљања.

На Божић се меси чесница са новчићем, а положајник има важну улогу у празничном ритуалу. У Србији је Божић један од најважнијих празника у години. Припреме почињу на Бадњи дан сечењем бадњака, који се увече уноси у дом заједно са сламом. Бадње вече је посно и протиче у молитви и тишини, а многи верници одлазе на вечерњу службу.

На Божић, домаћица меси чесницу, у коју се ставља новчић, док домаћин дочекује положајника, првог госта који доноси благослов дому. Након ломљења чеснице, следи богата празнична трпеза и целодневна гозба, уз обичаје као што су кађење, паљење свеће и певање традиционалних песама.

Божић у Србији није само верски празник, већ и снажан симбол породичног јединства, континуитета и припадности.

Јединство у различитости

Последњих година, у појединим православним земљама и заједницама дошло је до промене црквеног календара. Због тога се Божић у истом друштву понекад обележава на два датума и 25. децембра и 7. јануара. Овај прелазни период одражава сложен однос између традиције и савременог црквеног живота, али не мења суштину празника.

Иако се обичаји разликују од земље до земље, Божић, без обзира на датум носи исту поруку: мир, љубав, скромност и заједништво. Управо у тој разноликости обичаја, а јединству вере, огледа се снага и трајност хришћанске божићне традицијe.  Божић 7. јануара показује да вера може имати безброј израза, али једно значење. То је празник породице, мира, скромности и наде, који, без обзира на место и обичај, увек носи исту поруку.

Жаклина Богдановић