И деценијама након што нас је напустио, Душко Радовић остаје један од најмудријих и највољенијих гласова српске културе. Његове мисли, једноставне а дубоке, и данас се препричавају, бележе и памте — нарочито у данима када једна година одлази, а друга долази.

Рођен у Нишу 29. новембра 1922, а преминуо 16. августа 1984. године, Душко Радовић био је песник, писац, новинар, афористичар и уредник. Најширој публици остао је познат по својим јутарњим афоризмима на таласима Радија Студио Б, касније објављеним у књигама „Београде, добро јутро“.

Уместо великих речи и празних жеља, Душко Радовић је умео да каже мало — а да значи много. У времену у којем се жеље често изговарају олако, ове речи и даље подсећају на искреност, достојанство и човечност — вредности које не застаревају.

И деценијама након што је изговорена, новогодишња честитка Душк Радовића и даље звучи савремено, искрено и опомињуће. У времену површних жеља и кратких порука, његове речи подсећају нас на вредности које не застаревају: поштење, скромност, одговорност и човечност.

У својој новогодишњој честитки Радовић није људима пожелео богатство или успех по сваку цену. Напротив, пожелео је да поштују друге, да не узимају више него што дају, да не оправдавају своје грешке туђим, да не раде оно чега би се стидели њихови родитељи и деца. Подсећао је да је највећа вредност у чекању, у нади и у односу човека према човеку.

Посебно снажна остаје његова завршна жеља: да нас не боли оно што нас је болело и да нас воли оно што нас није волело. Управо у томе лежи суштина његове поруке — да будемо бољи, мирнији и пажљивији, најпре према себи, а потом и према другима.

Зато новогодишња честитка Душка Радовића и данас живи, не као носталгија, већ као лекција коју свако ново време изнова треба да прочита. Ево његове целе новогодишње честитке:

Поштујте друге људе, немојте их проглашавати пријатељима само онда када су вам потребни.

Немојте се доказивати пред горима од себе, пред равнодушнима, пред онима којима би требало платити пиће да би вас слушали и да би вам веровали.

Немојте стално викати и тражити још. Понекад реците: доста и нећу више, хвала, ни ово нисам заслужио. Немојте тражити да вам се унапред плати оно што ћете тек урадити. Могли бисте пре тога вратити или урадити оно што сте већ узели.

Будите скромни зато што ви тако хоћете, а не само зато што вам други не дају.

Немојте се данас борити за оно против чега сте се некад борили.

Немојте никад више туђим грешкама објашњавати и правдати своје.

Немојте радити оно чега би се ваши родитељи стидели и чега ће се ваша деца сутра стидети, немојте себе проглашавати јединим и најбољим. Најбољи више нису живи, а ми смо ту само зато што њих више нема. Ослобађајте се слугу. Помозите им да не буду слуге, чак и онда када би они то хтели да буду.

Желим вам да будете потребнији другима него они вама.

Да желите и можете више него што вам треба, а да све што вам претекне поделите са онима који не могу као ви.

Немојте узимати много више него што дајете.

Да вам оно што имате не буде мање од онога што немате.

Нова година ће, разуме се, стићи и онима који је не буду чекали. Међутим, сва чар и јесте у чекању, а не у Новој години. Лепо је чекати нешто у шта сте сигурни да ће доћи. Чекали смо у животу разне ствари, то сви знамо, а увек су нам и сигурно долазиле — само Нове године.

Желим вам, на крају, да ова година има више среће са вама него претходна.

Желим вам да вас не боли оно што вас је болело, а да вас воли оно што вас није волело.

Приредила:  Жаклина Богдановић