Предшколска група из вртића посетила је четврти разред Српске школе у Сегедину и своју будућу учитељицу Енике Нађ Абоњи. Она им је припремила ликовну радионицу у духу празника, како би малишанима поновни сусрет са школом остао у лепом сећању.

Када су деца стигла у учионицу и сместила се, кроз разговор и игру четвртаци и будући прваци су се међусобно упознали. Након упознавања уследила је ликовна радионица. Деца су имала прилику да се упознају са темперама и воденим бојама, као и са различитим техникама сликања. Учитељица им је припремила занимљив задатак – да направе своје снежне кугле.

Малишани су са радошћу приступили раду. Неки су сликали јелке или Снешка Белића, док су други насликали своје жеље и поклоне које би волели да добију од Деда Мраза. Током радионице девојчице из четвртог разреда су помагале предшколцима, дружиле се са њима и стрпљиво одговарале на њихова бројна питања, што је додатно улепшало атмосферу.

Након сликања деца су слушала божићне песме и заједно певала. Пре повратка у вртић, играли су се школице скакања и уживали у заједничкој игри.

Своје утиске деца су радо поделила. Мила је рекла:
„Јако лепо сам се провела. Била сам са мамом и на отвореном дану. Учитељица је добра и увек смисли неке забавне активности.“

Мартин је истакао:
„Било је супер! Једва сам чекао да дођемо.“

Копањ је додао:
„Било је забавно сликати четкицама и прстима. Ја сам насликао божићну јелку и поклоне. Слику ћу дати мами.“

Стефан је рекао:
„Други пут сам у школи код будуће учитељице и свиђа ми се овде. Ја сам насликао наше дрво.“

Малишани су се задовољни и весели вратили у вртић, пуни лепих утисака.

Упознавање са школом и будућом учитељицом пре поласка у први разред веома је важно, јер деци помаже да се осећају сигурније и опуштеније. На тај начин се смањује страх од непознатог, а деца школу почињу да доживљавају као пријатно и подстицајно место. Кроз овакве сусрете они стичу позитивна искуства, лакше се прилагођавају школским правилима и развијају радозналост и жељу за учењем. Сарадња вртића и школе има велику улогу у континуираном развоју детета. Заједничке активности омогућавају постепен прелазак из вртићког у школски начин рада, уз уважавање потреба и могућности сваког детета. Кроз ову сарадњу васпитачи и учитељи заједнички доприносе томе да деца полазак у школу доживе као радостан и природан корак у свом одрастању.

Енике Нађ Абоњи