Материце су празник радости, захвалности и љубави и прилика да се мајкама покаже колико су вољене и поштоване, а деци усади осећај поштовања према породици и вери.

Материце су један од најтоплијих и најемотивнијих породичних празника у православној традицији српског народа. Припада кругу такозваних „детињих“ празника који се прослављају у току Божићног поста и непосредно претходе Божићу.

Редоследом долазе Детинци, Материце и Оци — недељу за недељом — и представљају празнике породичне љубави, међусобног поштовања и блискости, у којима се симболично истичу најмлађи, мајке и очеви као стожери породице.

Материце се обележавају друге недеље пред Божић, увек у недељу, и посвећене су мајкама. Тог дана деца ујутро "везују" мајке, обично каишем, марамом или канапом, а мајке се "откупљују" слаткишима, воћем, колачима или неким даровима које су претходно припремиле. Чин везивања није груб, већ је весела и симболична игра којом се показује колико су мајке важне и незаменљиве у породици. То је и прилика да се мајкама искаже љубав, захвалност и поштовање за све што чине.

Овај обичај има дубоко укорењену симболику: празници деце, мајки и очева осликавају породици као темељу хришћанског живота. Везивање и откупљивање на сва три празника имају и обредну димензију — указују на узајамност, повезаност и љубав која треба да влада унутар породице. Материце се, као и остали породични празници, славе без строго прописаних црквених обреда, али са дубоким осећањем духовности и поштовања према традицији.

У савременом друштву, када су породичне вредности често изложене изазовима, овај празник подсећа на значај мајчинства, топлине дома и заједништва, а кроз игру и симболику чува дух православља у свакодневном животу. Материце су празник радости, захвалности и љубави и прилика да се мајкама покаже колико су вољене и поштоване, а деци усади осећај поштовања према породици и вери. У српском народу, овај празник је жива нит која повезује генерације у духу светосавља и породичне слоге.

Драган Јаковљевић