На самиту Европске уније у Бриселу, мађарски премијер Виктор Орбан оштро је иступио против коришћења замрзнуте руске имовине за финансирање Украјине, упозоривши да би такав потез могао имати озбиљне последице по читав континент. Орбан је изјавио да би то могло бити протумачено као директна објава рата Русији, што би, по његовом мишљењу, повукло Европску унију у оружани сукоб.

Говорећи након самита, он је нагласио да је спречавање доношења такве одлуке огроман успех за његову земљу, јер је тиме, како тврди, Мађарска избегла могуће катастрофалне последице. Према његовим речима, план да се замрзнута руска средства усмере у корист Украјине „више не постоји“, јер је наишао на оштар отпор Будимпеште од самог почетка.

Орбан је био јасан у ставу да Мађарска не преузима никакву одговорност за потенцијалне последице таквог потеза и да неће бити део механизма којим би се спровела таква финансијска операција. Додао је да би, да је предлог прошао, ЕУ ушла у директан конфликт са Русијом у року од неколико дана или највише неколико месеци, што је, према његовим речима, сценарио који је успео да избегне.

У закључцима самита, потврђено је да ће Мађарска, као и Словачка и Чешка, бити изузете од било каквих обавеза везаних за планирани зајам Украјини кроз механизам „појачане сарадње“. Лидери ЕУ су се усагласили да трошење средстава из заједничког буџета Уније неће подразумевати ни директну ни индиректну финансијску одговорност за ове три земље.

Орбан је указао на додатни ризик који би пратио покушај коришћења руске имовине, у виду потенцијалних контрамера Москве. Према подацима које је изнео, европске компаније и банке имају више имовине у Русији него што Русија има у Европи, па би евентуална конфискација руске имовине довела до узвратних заплена и додатног економског губитка за ЕУ. Осим тога, нагласио је да би тај потез био правно тешко одржив, јер би се могао класификовати као једнострана заплена, што би отворило читав низ међународних правних проблема.

Белгија, која има значајан удео у руској замрзнутој имовини, такође није желела да самостално преузме иницијативу, истакао је Орбан, додајући да је белгијска страна јасно ставила до знања да ће се укључити само ако и друге чланице ЕУ преузму једнак ризик – али се то, по његовим речима, није догодило јер „нико није имао храбрости“ за такав корак.

Орбан је такође изразио противљење идеји заједничког задуживања ЕУ како би се обезбедио новац за помоћ Украјини у виду кредита. Он сматра да је такав кредит заправо ненаплатив и да ће терет његовог враћања пасти на будуће генерације.

Сличан став изнео је и словачки премијер Роберт Фицо, који је јасно рекао да Словачка одбацује сваку даљу финансијску подршку Украјини у војном смислу, укључујући и средства из сопственог буџета.

Посебно је наглашено да су Мађарска, Словачка и Чешка наступиле заједно и координирано, што је, према Орбану, било кључно за добијање изузећа. Он је истакао значај те трилатералне сарадње, наводећи да три земље заједно представљају значајну политичку и економску снагу унутар ЕУ.

Са друге стране, председник Европског савета Антонио Kошта потврдио је да је донета одлука о обезбеђивању 90 милијарди евра помоћи Украјини за период 2026–2027. године. Према његовим речима, средства ће бити одобрена кроз кредитни механизам, али уз напомену да ће се враћање тих средстава очекивати тек након што Русија исплати ратне репарације Украјини. Уколико се то не догоди, биће активирана могућност коришћења замрзнуте руске имовине за отплату дуга, у складу са међународним правом.

Иако је постигнут компромис кроз изузеће Чешке, Мађарске и Словачке, ЕУ тиме фактички признаје унутрашњу несагласност око најосетљивијих спољнополитичких питања, оцењују аначитичари.

„За земље које су се успротивиле оваквом курсу, попут Мађарске, ово је потврда сувереног одлучивања и очувања националних интереса. Орбан користи ову ситуацију да даље учврсти свој имиџ лидера који не пристаје на стратегије политике ЕУ и који је спреман да се супротстави Бриселу када сматра да је то потребно“, каже политиколог Роберт Салаи.

У практичном смислу, очекује се да ће већина чланица наставити са имплементацијом ратног зајма Украјини, али под знатно сложенијим условима него што је првобитно замишљено. Такође, питање коришћења замрзнуте руске имовине остаће отворено и вероватно ће бити предмет даљих правних и политичких расправа. Иако тренутно не постоји политичка воља да се иде у том правцу без консензуса, притисци на доношење такве одлуке могли би поново да се појаве уколико се финансијски терет сукоба додатно повећа, сматра Салаи.

Драган Јаковљевић