У друштвеној сали Текелијанума, Српски педагошки и методолошки центар је организовао специјално уметничко вече гимназијалаца, под називом „Вече ауторске поезије”, окупивши ученике и наставнике наклоњене поетској речи.

Тематика радова је била различита, од љубави, преко неких животних размишљања, одвајања од дома и недостајања, снаге коју црпе из себе, а које врло често нису ни свесни, затим о пријатељствима, бригама и жељама. Млади који пишу поезију или прозу увек су били важан део културе и уметности. Они својим речима и осећањима изражавају мисли, емоције, наде, борбе и снове. Показало се да је писање песама за њих начин да се ослободе стега, да изразе свој идентитет и да се повежу са другима који деле сличне вредности и осећања.

Поезија је средство њиховог личног израза и комуникације које развија креативност, речник и осећај за ритам, а такође их подстиче да размишљају о свету и себи. Писањем они доприносе богатству културе и показују своју оригиналност и храброст да говоре својим гласом. Њихова поезија је глас будућности и важан део друштва, па је СПМЦ из наведених разлога и одлучио да их подржи оваквим пројектом и охрабри да наставе даље.

Љубитеље поезије, музике, културе и писане речи, на почетку ове вечери поздравио је водитељски дуо, ученице 9. разреда, Ђурђина Василијевић и Анђелија Миловановић уз звуке хармонике у извођењу матуранта Андрије Мартиновића. Његова музика, уз традиционалну песму „Свилен конац”, увела је публику у пријатно расположење и свакако подсетила на дом, на место коме припадају.

Миловановићева је приметила да без обзира на различите музичке укусе, ова музика увек допире до срца и буди у свима носталгију за домовином, родним градом, пријатељима и породицом. Такође је најавила прву у низу ауторских песама, емотивну песму матуранткиње Катарине Арсенијевић „Рекао си”, коју је у њеном одсуству прочитала Андреа Брезић.

Учесници-аутори су се низали један за другим, а сами водитељи овог програма су наговестили да ће у току вечери представити неке од тренутно најуспешнијих младих стваралаца из Српске гимназије. Или можда најхрабрије и најспремније да пред другима представе своје мисли преточене у речи. Тако смо имали прилике да слушамо стихове Емилије Тешић, десетакиње, која је својом песмом „Љубав у троје” осветлила сложене емоције љубави, као и песму Сање Чоловић која је била одсутна због болести, али је њену песму о храбрости и важности говора младих, јер чак и најслабији глас може бити почетак нечег великог, прочитала Драгана Меселџија. Иначе, том приликом је најављена промоција прве збирке песама Тешићеве, која је уз гостовање ДИС Позоришта из Бањалуке требала да се организује у Текелијануму.

Током вечери, публика је имала прилику да послуша и Андреу Брезић, са ауторском песмом „Оцрти”, а која је иначе своје ваншколске активности обележила и вишегодишњим учешћем на Фестивалу беседништва у Сремској Митровици, а прочитана је и песма „Краљево – веће од страха”, ученице 9. разреда Јоване Бућко, која је писала о страдању и невиним жртвама у њеном родном Краљеву. Интересантан је био дијапазон тема о којим је писано, али свакако је приметно да је свакој од њих приступљено крајње озбиљно и одговорно.

Талентовани ученик Милош Тепић је на клавиру извео Моцартов „Турски марш”, додајући уметничкој атмосфери посебну ноту.

О првим данима у новом окружењу у Будимпешти и емоцијама које су по њеним речима засигурно имали многи од нових ученика, писала је Анђелија Миловановић у свом тексту „Изгубљена и уплашена”, а сличном тематиком се бавила и Ђурђина Василијевић 9ц, аутор рада „Почетак испочетка”, која је писала о одласку из родног Чачка и одвајању од свега блиског, ради доласка у Будимпешту.

Калина Симовић 11ц, написала је „Песму без наслова” коју је прочитала Јана Јаковљевић и оставила простор за личне доживљаје и тумачења присутних. Сигурно је да су многи уживали у овом читању и препознали себе у стиховима.

Ђурђина Василијевић је уз пратњу Марка Штрбца, ученика 9. разреда отпевала песму „Тишина” од Бајаге, а на самом крају вечери, после презентовања свих ауторских радова и песму „Златни дан”, након чега је приређено заједничко послужење и дружење. За учеснике су припремљене поклон књиге, као и захвалнице за учешће.

Ово ауторско вече било је прилика да ученици покажу своје таленте и афинитете кад је писање у питању, али и да понесу са собом инспирацију и лепе утиске. Пројекат су финансијски подржали Фондација „Бетлен Габор” и Уред премијера.

По речима директора СПМЦ-а, Лазара Которчевића, примарни циљ ауторске вечери је подршка очувању језика, али како сам истиче, ова манифестација значи много више, јер већ показује виши ниво умећа у коришћењу језика. За ову категорију ученика потребна је свакако подршка наставника, коју они имају, а и догађаји попут овог им такође у томе помажу. Као награде учесницима припремљена су захвалнице и књиге.

Драгана Меселџија