СНН плус
Одржана традиционална ђачка свечаност „Предаја пантљика”

Ове године тај незаборавни догађај у животу матураната Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти, приређен је 8. децембра у позоришној сали Културног центра „Миклош Радноти” у 13. кварту.

Захваљујући одличној организацији, сва места гледалишта била су попуњена, а многи бивши ученици стојећи су пратили занимљив програм.

Присутне су на српском и мађарском језику поздравили водитељи Анђела Дурковић и Богдан Јевремовић, ученици 11. разреда. Том приликом посебно је поздрављена Биљана Гутић Бјелица, амбасадорка Босне и Хецеговине у Будимпешти, др Каталин Балатони, државни секретар у Министарству за људске ресурсе Мађарске, др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Дејан Миливојевић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Мађарској, Марија Бакоч, конзул Амбасаде Републике Србије у Мађарској, представници Будимске епархије, Српског инстутута, Културног и медијског центра „Српски венац”, а такође и представници медија.

После поздравних речи уследило је свечано уручење пантљика. Сваки ђак је имао прилику да ужива у овом јединственом тренутку када је сва пажња усмерена на њега. Водитељи су потом позвали разредне старешине 12. разреда којима су у знак захвалности и пажње уручили пригодне поклоне. Пантљике генерације 2022-2026. уз букете цвећа и флашу пића су том приликом на позоринци предали својим разредницима Зорици Панчић, Јовани Вечић и Радивоју Галићу.

Потом су ученици 12. разреда окачили траке уз пригодне поклоне и директорки Весни Рац-Петин Вејмоли, заменицама директорке Љубинки Георгијевић, Кристини Бекић, Драгани Меселџији и разредним васпитачима у Српском ђачком дому.

Морамо признати да је програм једанаестака био веома добро осмишљен, и оригиналан. Била је то кратка, симпатична и хумористична представа у облику квиза „Ја волим СОШИГ”. Биле су то веома успеле слике и доживљаји из ђачког живота проведених у Будимпешти.

Наравно, све то не би било тако успешно без надзора и помоћи разредних старешина 11. разреда Драгане Дошен Апати, Аље Радовановић и Драгане Васић.

Затим је уследио свечани говор 11. разреда који су читале Калина Симовић и Франка Бабић. Из лепо написаног текста који су саставиле Петра Вјештица и Калина Симовић издвајамо овај део: „Сада када затварате једно поглавље, не заборавите – ово није крај, већ почетак нечег новог. Чека вас свет пун изазова, али и прилика. Биће дана када ћете се осећати изгубљено, када ће вам се чинити да оно што сте овде научили није довољно. Али баш тада сетите се свега што сте прошли – сваког пада после ког сте устајали, сваког осмеха који сте делили, сваког тренутка када сте показали да »ко је преживео Теслу, ничега се неће уплашити«.

Поносно подигните главе, дичите се својим пантљикама, својим успесима, својом  зрелошћу. Гледајте напред, али се понекад вратите – јер иза вас остаје школа која вас је обликовала и људи који ће вас увек чекати раширених руку.”

Недуго потом уследио је веома занимљив и надахнут говор слављеника које су читале Сара Минић, Магдалена Анић и Ема Будаи. Из говора Еме Будаи на мађарском језику издвајамо у преводу: „Позитивна и негативна сећања допринела су нашем развоју, али мислим да је на крају свако пронашао себе, свако је изградио своју личност и карактер. За све то, наравно, била је потребна помоћ, зато бих желела да се пре свега захвалим нашим родитељима, који су нас можда понекад строго, али увек у правом смеру водили и који нас до данас подржавају у свим нашим жељама. Мислим да могу рећи у име свих нас да смо захвални!

Поред њих, ту су били и наши гимназијски професори и васпитачи у ђачком дому, који су нам такође помогли током средњошколских дана. Хвала им на ове четири године – без њих не бисмо били ово што смо данас.”

Матурант Сара Минић је у свом опроштајном говору, писаном на српском језику, истакла: „Поштовани разредници и професори, хвала вам. Хвала вам на уложеном труду и указаном поверењу, на неисцрпном стрпљењу и немерљивом разумевању. Хвала вам што сте нас научили да ценимо праве вредности и да се достојанствено и храбро боримо против неправде која нас окружује и свакодневно стеже обруч око нас. Хвала што сте радили и посао за који и нисте били плаћени, што сте понекад морали да преузмете улоге маме и тате и били уз нас када нам је било најпотребније, јер тада нисмо имали никога осим вас. Хвала школи и српској заједници на омогућавању индивидуалног и групног развитка наших афинитета кроз многобројне секције, радионице и пројекте. И на самом крају, желим да се захвалим целој генерацији, на предивне четири године проведене заједно.”

При крају првог дела програма окупљенима су се обратиле директорка Весна Рац-Петин Вејмола и њена заменица Кристина Бекић на мађарском и српском језику. Оне су у свом говору подсетиле на симболику плаве траке и на важност успешног средњошколског школовања у шта много улаже Мађарска. Оне су истакле да је крај гимназијских дана почетак једне нове етапе људског живота. Обе су се захвалиле на уложеном труду својим колегама, али и родитељама који су са великим поверењем послали своју децу у нашу гимназију.

После тога уследио је други део програма – плесови матураната. Валцер и модерне игре су изазвале право дивљење родитеља, родбине, пријатеља и познаника. Лепо увежбане кореографије су очарале све присутне те ране зимске вечери у Будиму. Штета што се није нашла нумера са нашим господским, лепим српским грађанским играма као што је то обичај у мађарским школама, где се обавезно плеше елегантни „palotás”, у преводу „дворски плес”.

Свечаност је завршена плесом слављеника са родитељима. Овде ваља рећи да је незаборавне тренутке ове дивне вечери својим фото-апаратом овековечио Владимир Марковић, наставник дигиталне културе наше школе. Након веома успешног програма уследила је журка слављеника.

Драгомир Дујмов

Фотографије: Српска школа "Никола Тесла"

Scroll to Top