Штета коју бојкот скупштинских заседања од стране делегата "Круга" наноси српској заједници у Мађарској води могућој парализи наших институција, угрожавању функционисања српских школа, одлагању ионако компликованих процеса као што је решавање статуса школе у Сегедину, као и опасности да се покрену механизми инкаса над имовином коју је наша заједница деценијама стицала.
Четрнаесто редовно заседање Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској требало је да се одржи 10. децембра 2025. године, у среду, али је – по сада већ уобичајеној кореографији – поново одложено услед недостатка кворума. Посланици опозиционог блока „Круг“ нису се појавили на заседању, остајући доследни свом бојкоту рада Скупштине и шаљући нам, уместо личног присуства, још једно саопштење за јавност. Као и у претходним ситуацијама, и ово најновије саопштење преносимо у целости – и на онлајн порталу и у штампаној верзији Српских недељних новина – сматрајући да јавност има право да зна шта њихови изабрани представници истичу као разлог свог понашања.
Одсуство Слободана Никића, који се у последње време изјашњава као независни посланик, такође је допринело томе да заседање није одржано. Због тога нека питања, веома важна за функционисање наше заједнице и будућност њених институција, и даље остају нерешена.
Шта је, у таквим околностима, преостало мени као новинару који годинама прати политичка и институционална дешавања у нашој заједници? Да напишем још један рутински извештај о још једној пропалој седници? Уместо тога, одлучио сам да, поред објављивања саопштења оних који нису дошли и прикупљања изјава оних који су се уредно појавили, напишем и своје лично виђење читаве ситуације – онако како је ја сагледавам. Можда се некоме моје мишљење неће свидети, али новинар није ту да би се свима допадао, него да, у складу са професионалном савешћу, назива ствари правим именом.
Кренимо, дакле, редом. Колико се из прилично невешто формулисаног саопштења „Круга“ може закључити, посланике опозиције највише погађа то што неке од тачака које су предложили нису уврштене у дневни ред. Уз то, они поново говоре о „превисоким платама функционера“, „гомилању функција“ и „несавесном трошењу државних средстава“.
Да будем потпуно отворен: сматрам да су ово само недовољно уверљиви изговори, настали као покушај да се оправда неприхватљиво одсуство са заседања Скупштине и неиспуњавање основних посланичких дужности. Сваки посланик има право на став, али нема право да паралише рад наших институција. Посланички мандат није приватно власништво, него јавна обавеза.
Што се тиче плата председнице и два потпредседника, мишљења сам да оне нису превисоке, нити прелазе законске оквире. Напротив, у односу на законски максимум, те плате су значајно ниже. Ту тврдњу можете проверити уколико поменута примања упоредите са примањима руководилаца осталих народносних самоуправа. Међутим, чак и да постоји оправдана критика на том плану, то никако не може бити прихватљиво образложење за бојкот Скупштине. Последице које одсуство кворума доноси далеко су озбиљније: ризик парализе наших институција, угрожавање функционисања наших школа, одлагање ионако компликованих процеса као што је решавање статуса школе у Сегедину, као и опасност да се покрену механизми инкаса над имовином коју је наша заједница деценијама стицала. Репутациона штета у очима мађарске јавности, заједно са унутрашњим расулом, била би непроцењива, а можда и непоправљива, несразмерно већа од сваке могуће политичке користи.
Посебно је тешко прихватити критике од појединаца из опозиције који су у претходном сазиву својим деловањем лично допринели до стварања неких проблема које садашње руководство покушава да реши. Када сам у мају ове године преузео руковођење Српским медијским центром, и лично сам се суочио са бројним неправилностима које је било тешко прихватити и објаснити. У интересу „мира у кући“, договорио сам се с онима који су за те аномалије одговорни да ствари рашчистимо на миран начин, да бих заузврат за своје умерено деловање добио увреде, нападе по личној основи, и неосноване оптужбе. Они који хоће да се о њиховим (не)делима ћути, узимају себи за право да нападају оне, који би да их поштеде. Њихов „џентлменски договор“ важи, изгледа, само ако се односи на туђу обазривост, а не на сопствену.
Из медијске перспективе посебно је забрињавајући предлог „Круга“ да се уведе одбор који би се, наводно, бавио медијским питањима, а у суштини би служио као инструмент политичког надзора над Српским недељним новинама. У том телу би, према нацрту, седели посланици који би анализирали медијске садржаје, давали упутства новинарима како да пишу, па чак и смењивали уреднике уколико се они не повинују политичкој директиви. То би био својеврстан политбиро, цензорско тело са јасном намером да застраши и дисциплинује нашу редакцију. Такав предлог представља озбиљну увреду за све српске новинаре у Мађарској, а посебно за наше најискусније колеге који деценијама раде у Српским недељним новинама. Новинарској професији не могу да нас подучавају људи којима то није занимање, позив ни одговорност.
Посматрано из шире перспективе, поједини опозициони посланици потпуно промашају суштину: они не би требало да се баве новинама – новине треба да се баве њима. Они имају власт, функције, право гласа у Скупштини, они одлучују о буџетима и стратегијама. У демократском друштву медији постоје да контролишу рад носилаца функција и да, када је то потребно, упуте критику. То није казна, него природан део јавног живота. Наравно, реакције критикованих политичара, било на нашем онлајн порталу, или у штампаној верзији СНН, увек су добродошле. То је основа наше новинарске мисије, и суштина демократског дијалога. Покушај ућуткивања медија није добар пут, подсећа на нека мрачна историјска времена, и може нас одвести само ка дубљим поделама.
На крају, желим да истакнем и један позитиван моменат, да све не би остало у мрачним тоновима. Српски представник у мађарском парламенту, Љубомир Алексов, одазвао се позиву и појавио се на заседању, иако то није његова формална обавеза и упркос томе што је знао да, услед недостатка кворума, седнице неће бити. Он је у свом обраћању присутнима упутио позив на јединство и одговорност, и апеловао на све чланове Скупштине да се појаве на следећем заседању. Као један од наших најискуснијих политичара, он у потпуности схвата опасности које произилазе из овако неодговорног понашања опозиционих посланика. О томе је опширније говорио и у интервјуу који је дао за онлајн портал Српских недељних новина. Његову изјаву, као и изјаве председнице ССМ Јованке Ластић, и потпредседника Андрије Роцкова и Кристифора Брцана, можете одгледати у целости на нашем порталу snnovineplus.hu.
Следеће заседање Скупштине ССМ биће заказано ускоро, а ми ћемо јавност и даље благовремено обавештавати о развоју догађаја. Позивамо све посланике и све заинтересоване чланове заједнице да се укључе у расправу – наравно, уз уобичајено правило: без увреда и личних напада. Ми нисмо две политичке странке, него једна историјска заједница, и тако треба и да се понашамо.