У свечаној сали Дома културе „Шандор Мараи“ приређено је музичко-поетско вече у част Светог Трифуна, заштитиника винара и виноградара и Михаила Витковића, пештанског адвоката и песника, који је писао на српском и мађарском језику.

Домаћица вечери била је др Клара Мезеи (Параскева), а у реализији програма свесрдно су јој помогли Будимски грађански касино и Српско позориште у Мађарској, уз логистичку подршку општине I кварта Будимпеште.

Била је то добра прилика да уз стихове Михаила Витковића, песме других савремених српских и мађарских аутора, музичке наступе, као и дегустацију одличних дешчанских вина публика ужива у предбожићном културном поклону као саставном делу серије програма Мађарско-српске културне сезоне.

У музичко-поетском програму учествовали су српски и мађарски глумци, музичари, хористи, песници, међу којима су били: Милан Рус, Бранимир Ђорђев, Јудит Хаваш, Викториа Херенчар, Бланка Викториа Бене,Тамаш Олах, хор „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, Милан Ђурић и други. Овом пригодом читани су и недавно објављени стихови др Кларе Мезеи, која у сарадњи са Српским позориштем у Мађарској сличне вечери веома успешно организује већ пети пут, а сада премијерно у дому културе првог кварта.  

Током вечери приређена је и дегустација дешчанских вина. Председник Културног удружења „Банат“ и познати дешчански винар Кристифор Брцан говорио је о значају и симболици обележавања заштитника виноградара Светог Трифуна, који се по православном календару обележава 14. фебруара, као и о значају тог периода године у обрезовању винове лозе и самом процесу производње грожђа и вина. Док су присутни у иначе пуном гледалишту дома културе дегустирали квалитетну дешчанску ковидинку, могли су да чују и стручна објашњења о њеном начину производње и приликама у којима се обично конзумира.

Сличне тематске књижевно-поетске вечери посвећене пријатељству, љубави према породици, деци, родитељима, до сада су се одржавале у Српском позоришту у Мађарској, а ово је била премијерна прилика да се програм реализује у исто тако пригодном амбијенту, уз одличан одзив публике, која је поред свега осталог по први пут могла да ужива и у дивним стиховима домаћице вечери, др Кларе Мезеи.

Чланови српске заједнице познају је пре свега као чланицу црквеног хора пештанског храма Светог Ђорђа и великог пријатеља Срба у Мађарској, њихове културе и историјског наслеђа. Као део њене интимне приче важно је напоменути и то да је пре више од десет година прешла у православље и узела крсно име Параскева, чиме су њене везе са Србима постале још чвршће и интензивније.

Отвореност и знатижеља према другим народима и културама водили су је даље према деловању на пољу приближавања српске и мађарске културе и учешћу у различитим приредбама, које и сама организује. Поред адвокатске праксе бави се и књижевним радом, где се како сама каже поставља у улогу хроничара и обрађује догађаје повезане са стварним људским односима.

С. М.