Овај празник, уписан у црквеном календару подебљаним словом, посвећен је савременику светих апостола.

Свети Климент је рођен у Риму и био је царског рода. Пловећи по мору, његова мајка и два брата били су занесени буром на разне стране. Када је његов отац отишао да их тражи, и он се изгубио. У својој двадесет четвртој години и Климент је кренуо за њима да их тражи.

У Александрији је упознао апостола Варнаву, а онда се придружио апостолу Петру, кога су већ следила његова два брата Фаустин и Фаустинијан. Затим Свети Петар је наишао на Климентову мајку, старицу просјакињу, а онда и на оца. Породица се саставила и њени чланови се као хришћани вратише у Рим.

Климент се није одвајао од великог апостола, који га је пред своју смрт поставио за епископа. После мученичке смрти апостола, епископ у Риму био је Лин, затим Клит, а онда Климент. Он је управљао са пламеном ревношћу и обраћао је велики број неверника. Одредио је седам брзописаца да пишу житија хришћана мученика који су страдали у то време.

Цар Трајан протерао је Светог Климента у Херсон. Тамо је нашао око 2.000 изгнаних хришћана на тешком раду тесања камена. Климент им је постао живи извор утехе. Својом молитвом извео је воду из земље и обратио још велики број неверника и за годину дана на овом месту је изграђено 75 цркава.

Свети Климент био је осуђен на смрт и утопљен у море са каменом око врата 101. године. Његове чудотворне мошти извађене су из мора у свеме Светог Кирила и Методија.

Извор: Политика