Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, Србија се налази усред дубоке демографске кризе чији се крај не назире.
Број живорођенe деце је у првих десет месеци 2025. године износио 48.701, што је скоро 3% мање него у истом периоду претходне године. Укупно, у целој 2024. години рођено је 60.845 беба, док је преминуло 98.230 људи, што значи да је Србија изгубила преко 37.000 становника само услед негативног природног прираштаја, не рачунајући одласке из земље.
Овакви бројеви нису изненађење за демографе и социологе који годинама упозоравају на постепено нестајање становништва. Стопа фертилитета, односно просечан број деце које једна жена роди у животу, креће се између 1,4 и 1,6, што је далеко испод минималне границе од 2,1 која је потребна за просто обнављање становништва. Поређења ради, у време пописa из 2002. године Србија је имала преко 7,5 милиона становника, док је попис из 2022. показао пад на око 6,6 милиона. Пројекције за будућност су још мрачније: неке студије упозоравају да би до 2050. број становника Србије могао пасти испод 5,5 милиона ако се актуелни трендови наставе.
Разлога за овакво стање има много. Економска несигурност, нестабилно тржиште рада, релативно ниске зараде, скупи станови и други фактори доводе до тога да млади људи све касније ступају у брак и одлажу родитељство. Није реткост да се прво дете добија после 30. године живота, а друго и треће остају само у плановима.
Још један значајан фактор је и емиграција. Према подацима УН-а и домаћих извештаја, Србију годишње напусти више десетина хиљада младих људи, најчешће образованих и у репродуктивном добу. Ово додатно умањује потенцијал за повећање наталитета, а истовремено доводи и до „одлива мозгова” који има далекосежне последице на целокупан развој земље.
Суочена с овим трендовима, држава је последњих година покушала да предузме мере које би барем ублажиле демографски пад. Уведене су новчане накнаде за прво, друго, треће и четврто дете, повећане су породиљске накнаде, а у појединим општинама омогућен је бесплатан или субвенционисан вртић. Такође, покренути су програми стамбеног збрињавања младих брачних парова, као и подршка за вантелесну оплодњу. Међутим, према мишљењу стручњака, ове мере су недовољне и често се своде на краткорочне или симболичне подстицаје, без дубљег и системског приступа проблему.
„Наталитет нећемо подићи ако се фокусирамо само на финансијску помоћ. Младим људима су потребне сигурне плате, предвидива будућност, квалитетно образовање, здравство и друштво у коме ће осећати да имају подршку за родитељство. Тренутно многи од њих једноставно не виде смисао да децу подижу овде“, истиче проф. др Љиљана Гавриловић, демограф и истраживач Института за друштвене науке.
Сличног мишљења је и проф. др Горан Петровић, социолог породице: „Проблем није само у бројкама. Ми се као друштво суочавамо са променом вредносног система. Породица више није друштвени и културни центар као некада. Деца се не сматрају више предусловом нормалног живота, већ често теретом. То је забрињавајуће.“
Оно што многи стручњаци предлажу јесте усвајање свеобухватне, дугорочне демографске стратегије која би укључивала поред финансијске и инфраструктурну подршку младим породицама: од решавања стамбеног питања, преко обезбеђивања довољног броја вртића, до заштите родитеља на тржишту рада. Такође, предлажу се медијске и образовне кампање које би афирмисале вредности породице и родитељства као основне друштвене ћелије.
Србија се данас налази на демографској прекретницим, упозоравају демографи. Уколико се не уложи већи напор у решавање овог проблема, последице ће бити далекосежне: недостатак радне снаге, пад економске продуктивности, повећано оптерећење на пензиони и здравствени систем, као и могућност нестанка читавих региона, посебно у источној и јужној Србији, где је одавно приметно гашење села и смањење броја ученика у школама.
Изазов је велики, али није немогуће на њега одговорити, сматрају стручњаци. За то је, међутим, потребна не само политичка воља, већ и национални консензус око тога да је очување становништва један од приоритета опстанка државе, јер наталитет није питање само деце и породице, већ будућности целе Србије.
Д. Ј.