Очигледно је да појединим политичарима и финансијским круговима на Западу више одговара чак и потпуни украјински слом него мир постигнут преговорима.

Ирски геополитички експерт Чеј Бовс, у емисији чувеног енглеског поткастера и политичара Џорџа Галовеја, описао је ситуацију на украјинском фронту следећим речима: „Војне мапе показују да свих шест руских армијских група напредује на свом делу фронта и осваја нове територије. Ја бих то описао као руски мировни план у шест тачака.“ Он је додао да, док Европљани и британски аристократи „преговарају“ међу собом и љуте се на Американце и Русе што покушавају да окончају „њихов рат“, Руси преговарају углавном из тактичких разлога, како их Западњаци не би ометали док постепено померају своје границе према Дњепру и разбијају остатке украјинске војске. Због тога се, по његовом мишљењу, рат неће брзо окончати, али ће се извесно завршити руском војном победом.

Очигледно је, такође, да појединим политичарима и финансијским круговима на Западу више одговара чак и потпуни украјински слом него мир постигнут преговорима. Уколико би, наиме, заиста преговарали, признали руска освајања и обавезали се да Украјина никада неће постати чланица НАТО-а, тиме би признали да су годинама узалуд трошили финансијске и војне ресурсе и политички капитал Европе и САД-а на један пропали пројекат – разбијање и комадање Русије, вековни сан западних елита. Пропао је Наполеон, поражен је Хитлер, а ни рат нашег старог знанца Џоа Бајдена не иде у жељеном правцу. Западњаци ће се, по свему судећи, поново са источног фронта вратити крвавих носева.

У међувремену, у Кијеву се одиграва права мала политичка драма, готово сапунска опера, под насловом „Афера златни тоалет“. Један од актера, Тимур Миндич, блиски пријатељ и сарадник Зеленског, већ је побегао у Израел, док је смењени Јермак, сива еминенција украјинског режима, пркосно изјавио да је невин и да одлази на фронт да се бори за Украјину. Зеленског, по свему судећи, још увек штите његови британски спонзори – а докле, не знамо. Геополитички аналитичар Александар Меркурис истиче да су европски лидери обећали заштиту кијевским властодршцима, али да Американци сада доносе другачије одлуке. На делу се, дакле, показује раскол унутар западне алијансе: на једној страни Доналд Трамп и његова администрација, а на другој Британци, Французи, Немци, Пољаци и остали Европљани. Зеленски, са своје стране, не попушта и најављује нове санкције Русији.

Мађарска је, као и обично, изузетак. Виктор Орбан је, не обазирући се превише на критике из Брисела, пре неколико дана отпутовао у Москву и договорио дугорочно снабдевање Мађарске руским гасом и нафтом. Помињу се и други договори: могуће је да мађарска компанија МОЛ преузме значајан удео у српској компанији НИС, а извесна је и могућност да постане један од кандидата за куповину рафинерије у Бугарској. То би био део стратегије замене руског капитала и спасавања индустријских погона под санкцијама. Да ли ће МОЛ заиста моћи, макар делимично, да преузме рафинерије, у тренутку писања овог текста остаје неизвесно. Једно је, ипак, очигледно: Владимир Путин и Доналд Трамп сматрају Виктора Орбана озбиљним играчем и свесно га укључују у договоре и закулисне економске дилове који су неизоставни део овако сложених трансакција. Не ради се ту више само о Украјини, него и о прерасподели глобалне моћи и ресурса. Мађарски премијер се нада да Мађарска, укључена у преговоре на највишем нивоу, може да очекује и понеку мрвицу са руско-америчког стола.

Живимо, дакле, у „занимљивим временима”, а наредна година на геополитичкој сцени могла би личити на прави трилер. Могућности су неограничене, од закључења мира, изненађујућих договора и трговинских аранжмана, до потпуне ескалације и трећег светског рата. Живи били, па видели.

Милан Степанов