У Дому народности у Сегедину одржано је предавање o животу и научном раду Миле­ве Марић, прве супруге Алберта Ајнштајна. Програм је организовала Сегединска српска заједница, а предавање је одржао Драгиша Марић, члан Милевине породице.

Програм је отворио председник заједнице Чедомир Адамов, који је поздравио публику и истакао значај очувања сећања на истакнуте личности српског порекла. После уводног обраћања, атмосферу је употпунио оркестар „Лале из Баната“, који је створио нежан и опуштен увод у предавање, уз песму солисте Божидара Путника.

Предавање је било посебно по томе што је засновано на породичним сведочењима, архиви и сећањима која се преносе унутар шире породице Марић. Публика је чула многе занимљиве чињенице: презиме Марић први пут се помиње још 1546. године, а породична прадомовина води порекло из Херцеговине. Истакнута је и изузетна надареност чланова породице — од којих су многи били познати по сложеним рачунским задацима и практичној домишљатости.

Предавач се осврнуо и на Миле­вин животни пут: студије на Политехници, упознавање са Албертом, одлазак у Хајделберг, породичне недоумице око брака, као и на тежак период када је напустила Ајнштајна и одвела децу у Цирих, а касније и у Нови Сад. Поменута су и њихова заједничка научна истраживања, као и да у неким документима стоји потпис „Ајнштајн–Марић“, што и данас буди интересовање историчара науке.

Публику су посебно дотакле анегдоте из породичне куће у Новом Саду — о мачкама, вратима са две рупе различите величине и духовитом Ајнштајновом коментару, као и приче о страху од Хитлера због којег је Миле­ва тражила уверење да је српског порекла, желећи да заштити своју децу у Швајцарској.

Предавање је завршено подсећањем да је Миле­ва последње године живота провела у Швајцарској, држећи часове математике и клавира. Како је речено, свуда је са собом носила и своју тамбуру, по којој су је сви памтили.

На самом крају програма оркестар „Лале из Баната“ поново је засвирао, на најлепши начин заокруживши вече посвећено једној од најзначајнијих жена српског порекла у историји науке.

Сања Симулов