У Дески је одржан јесењи фолклорни камп КУД-а „Банат“, који је још једном испунио Сава центар звуком музике, корацима и дечјом енергијом. На пробама су се смењивали основци, средњошколци и студенти, сви са истим циљем – да науче нове кореографије и припреме се за предстојеће наступе.

Уметнички руководилац Перица Дунаи, који је иницирао организовање овогодишњег кампа, овако је описао полазну идеју:

„Циљ је био да цела трупа, мала, средња и велика група, добију нешто ново и да се упознају са кореографијама из различитих регија које још нису играли. Циљ ангажовања кореографа је да све групе фолклорне групе добију нове кореографије које обогаћују њихово знање и искуство, као и да се упознају са различитим регијама. Средња група сада има захтевнију кореографију која представља значајан напредак у односу на претходне године, док најмлађи уче основне кораке кроз заједничке наступе са старијима. Рад са кореографом Дамиром је веома позитиван, и показало се да његово искуство у раду са децом има својих предности, а важно је да различите узрасне групе раде заједно и уче једни од других.“

Као гостујући кореограф, и ове године је стигао Дамир Шиповац из Бачке Тополе, дугогодишњи сарадник „Баната“. Ово је његов трећи камп у Дески, па је атмосфера на пробама била радно-другарска, са пуно поверења и добре воље.

Током недеље, све три групе су по неколико сати увежбавале кораке и формације: најмлађа група учила је игре из Бачке, средња група савладавала је српске игре из Неготина, играчки ансамбл радио је на играма из Црне Траве, које су технички захтевније и садрже елементе обичаја.

У паузама се чуо смех, а после проба причало се о корацима, прелазима, линијама и ономе што треба поправити за следећи дан. Управо та комбинација рада и лепе атмосфере чини дух „Баната“.

Крајем недеље, свој утисак поделио је и кореограф Дамир Шиповац: „Пријатно сам изненађен бројем деце у групама, посебно млађом групом где има дупло више дечака него девојчица. Рад са њима је мало тежи јер немају још изграђену школу фолклора у ногама, али имају потенцијал и уз вежбу ће успети. Прошле године сам радио са најмлађом групом на лакшим кореографијама. Ове године смо одабрали нешто захтевније за млађе групе да се мало више потруде, али деца су спремна да уче и важно је да буду редовна и озбиљна на пробама. Средња група има већ изграђену школу фолклора у ногама и успели смо да савладамо све игре и обрасце. Старија група има захтевнију кореографију која укључује приказ обичаја, али верујем да ћемо успети да је завршимо. Друштво већ дуго траје и има квалитет, препознатљиво је по Банату и не одустаје од свог идентитета. Важно је да се држе својих корена и традиције, посебно израде банатске ношње и златовеза, јер ће тако бити још успешнији у будућности.“

На самом крају недеље могла се приметити још једна лепа ствар која не стаје у кораке ни у ноте:
најстарије девојке из ансамбла сваког дана су долазиле да помажу најмлађима. Показивале су им кораке, чувале их на сцени, поправљале држање, бодриле када нешто не иде и училе их како једна група расте – тако што старији подижу млађе. Та слика, једноставна и топла, најбоље говори шта за „Банат“ значи заједништво.

Сања Симулов