Доналд Трамп је прошле недеље представио свој план (заправо нацрт плана) од 28 тачака за окончање рата у Украјини – предлог који би служио као основ за преговоре Кијева и Москве.

Тај предлог садржи неке болне уступке за Украјину и зато је наишао на критике од стране Кијева и Брисела да превише иде на руку Русији. Америчка администрација наглашава да план није коначан – и сам председник Зеленски га описује као визију у радној фази, а не финалну понуду, говорећи како је спреман да изнесе своје примедбе. Вашингтон поручује да је документ „жив” и подложан изменама кроз преговоре.

У замену за прекид рата и прилично недефинисане безбедносне гаранције Запада, од Украјине се тражи трајна неутралност и озбиљни територијални уступци. Кијев би морао да одустане од уласка у НАТО (уз измену устава) и да ограничи величину својих оружаних снага. Најспорнији део је питање територије: план фактички признаје руске добитке на терену. Крим, Доњецк и Луганск били би признати као de facto делови Русије, док би се у Запорошкој и Херсонској области линија актуелног фронта прихватила као нова граница. Питање је где ће та линија бити повучена, с обзиром на чињеницу да руска војска сваког дана напредује.

Иако се у плану говори о „де факто” признавању промене граница, предвиђено је потписивање правно обавезујућег споразума који озваничује такво стање – практично „де јуре“ признање руских освајања. То је за Украјину (и њене савезнике) црвена линија, јер, како тврде, „представља преседан“: међународно-правно озваничени губитак националне територије услед успешне агресије. Изгледа да су заборавили на Косово.

План још позива на општу амнестију за све учеснике сукоба и на расписивање избора у Украјини у року од 100 дана од мировног споразума. То је важна ставка, Москва, наиме, сматра да Зеленски више нема легитимитет и прижељкује саговорника спремнијег на уступке – стога се захтев за изборима тумачи као начин да се на власт доведе ново руководство.

Заузврат, Украјини би биле понуђене безбедносне гаранције (обећање колективне одбране ако Русија поново нападне) и велики пакет за обнову (делом финансиран замрзнутим руским средствима), док би Русија добила постепено укидање санкција и повратак у глобалне економске токове.

Овакав нацрт носи бројне противречности које доводе у питање његову изводљивост. Пре свега, прекид ватре би наступио тек након што споразум буде постигнут и потписан, што значи да би и преговори трајали под ратним условима. Ако се процес отегне, Русија би могла наставити офанзиву – њене снаге већ напредују у Донбасу – док би Украјина за то време трпела болне губитке. Зато Вашингтон притиска на брзо решење, упозоравајући да ако се рат продужи Украјина ризикује да изгуби још више територије0 „Сваки наредни план ће бити још гори по Украјину“, упозоравају из Беле куће. Поред тога, Кремљ не пристаје да његова замрзнута средства финансирају обнову Украјине. Такав сценарио за Москву би значио плаћање ратне одштете, што руско руководство одбија.

И Кијев и Москва за сада опрезно реагују на амерички предлог. Украјина поздравља иницијативу за мир, али истиче да неће прихватити решење које личи на капитулацију и угрожава њен суверенитет. Ипак, Зеленски је пристао да разматра Трампов план, уз поруку да ће Украјина унети своје услове у процес. Москва пориче да уопште преговара о овом плану са Вашингтоном и наставља „специјалну војну операцију“ до постизања постављених циљева, што остаје велика препрека договору.

Ипак, овај нацрт – ма колико несавршен био – бар отвара врата дијалогу. До коначног споразума, разуме се, води тежак пут који ће захтевати доста државничке мудрости и дипломатског умећа. Алтернатива преговорима је, међутим, наставак рата до исцрпљивања, са могућом капитулацијом украјинске стране и условима које ће победник диктирати. Ту се више ни Трамп, ни Зеленски, ни европски лидери неће ништа питати.