У свечаној сали Текелијанума, у Будимпешти, проф. др Борис Стојковски са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду одржао је  предавање о садржајима који се чувају у ватиканским архивима.

Професор Стојковски је говорио на основу свог раније окончаног истраживања у Ватикану, као и текућег научног рада при Мађарској академије наука. Током предавања је публици приказивао бројне слајдове и фотографије из унутрашњости Ватикана, укључујући читаонице, архивске депое, историјска документа и примере грађе са којом је непосредно радио. Причајући живо, сликовито и са бројним анегдотама, он је својим слушаоцима успео да дочара атмосферу која може да се осети током боравка у Ватикану.

На почетку излагања, проф. Стојковски је говорио о архивима као местима и установама од јавног значаја, настанку архивских институција, архивистици као помоћној историјској науци, о теми дипломатика и палеографија,  питању да ли архива постоји нешто „скривено“, процесу истраживања у архивима...

Посебно је објаснио начин на који истраживачи добијају приступ архивима — од неопходних препорука, до ограничења попут забране фотографисања или строге контроле уноса ствари. Навео је и честе препреке: недостатак времена, знања, али и логистичке и финансијске проблеме који неретко спречавају истраживања.

Професор је објаснио структуру и историјски развој главних ватиканских архивских установа и уз сваки приказао конкретне историјске податке. Представио је три најважнија архива: Апостолски архив  Ватикана, Архив Дикастерија за доктрину вере, Архив Конгрегације за евангелизацију народа.

Проф. Стојковски је нагласио да обимна архивска грађа  представља праву ризницу докумената за историју Балкана: писма, извештаје, мисионарске записнике, документа о црквеним односима, описе манастира, податке о локалним заједницама и више хиљада страница грађе која се тиче српског народа и околних земаља.

Предавач је посебно истакао да постоје обимни и готово неискоришћени извори који се односе на Србију и суседне земље, али да се истраживања ретко спроводе јер не постоји довољан буџет, систем подршке и логистика која би научницима омогућила дуже боравке у Ватикану.

У том контексту рекао је да је уверен да, уколико би се спровела озбиљна и систематична истраживања ватиканске архивске грађе, дошло би се сазнања која би неизоставно довела до промена у школским уџбеницима. Према његовим речима, постоје бројни документи који осветљавају средњи век, рани нови век, односе православних и католичких мисија, положај Срба под Османлијама, као и многе друге теме које се у националним историографијама недовољно или погрешно третирају.

По завршетку предавања, проф. Стојковски је одговарао на питања из публике. У име домаћина уручена му је монографија „Православни манастир Грабовац“ др Ксеније Голуб, уз позив да поново гостује у Будимпешти или Сентандреји.

Догађају су, поред осталих, присуствовали Његово високопреосвештенство митрополит будимски г. Лукијан, Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине у Мађарској и други.

Жаклина Богдановић